Српски сион

С тр . 114.

живи у Мирковци, има две синл лије од Архиепископа (?) -митрополита зворничког г. Герасима на парохију ц жвенску од 4. Феб. 1777. а затим од истог на парохију милошевачку од 31. Јан. 1782. (из овог се види, да је зворнички митрополит Герасим био митрополит већ 1777. и да је живео 1791.) Ужива пензију од 183 фор. од 1. Јан. 1791. Зна славенски. 2. Јован МарковиЛ, из предела градачка, живи у Лазама, има сингелију од митр. зворничког Герасима од 28 маја 1784. на црквенску парохију. Има пензију од 183 фор. од 1. Јан. 1791. Зна славенски. 8. Ииколај БојиК, из предела београдског, живи у Негославци. Има сингелију од митр. београдског Дијонисија ПоиовиЛа од 1785. на парохију кораћићску. Зна славенски. (Дијони 'У. си Ј е Ј е постао године (178^.) митроиолитом београдским). Пребегли по паду Београда 1791. на ову страну калуђери из Србије, и то Вићентије Јовановић из Љубостине, сада у ман. Хопову, Макарије Драгутиновић такође из Љубостине, сада у Беочину, Јанићије Кировпћ из Каленића, сада у Хонову, Јосиф Вукашиновић из Каленића, сада у Хопову, Спиридон Вујановић сада у Хопову, Леонтије Миличсвић и Митрофан Јакимовић из Вољавче, сада у Фе= неку, Дијописије Никодимовић из Враћевшнице сада у Бешенови и Исаија Јовановић из Драче снда у Прибиној глави,* ноднеше у Карловцн потписану 18, Јунија 1791. на немачком језику цару молбу, у којој рекавши, како су од почетка рата и пре рата чинили услуге аустријској војсци и извидницпма — шпијонима —, те сад пуебегавши на ову страну, живе бедно раштркани по манастирима, дочим су остали свештеници — мирски — богато ухљебљени. С тога се усуђују — рекоше — замолити за годишњу прииомоћ дотле, док се не нађе начин, да се одлакша терет ерару давањем им приномоћи. На основу ове молбе и решења цес. краљ. илирске дворске канцеларије од 1. Јулија 1791. N. 787. архидејецезална је карловачка конзисторија саслушала 13. Јулија и. г. избегле на ову страну калуђере из Србије, и сваког је * У „Поменику" на стр. 275. г. Мшшћевић наводи, како је Коча каиетан уаео себа за писара и другара у бојевима калуђера Исаију из ман. Каленића. Да не ће бити погрешан навод Мидићевићев, и да није Кочин писар био овај Исаија из Драче ?

СИОН Е р . 5. од њих упитала, каквих заслуга има за Аустрију и чијом је дозволом прешао на ову страну. БиЛентије ЈовановиЛ , јеромонах из ман. Љубостине изјавио је ово: 1788. дошао је капетан Коча , обрлајтнаат ВујадиновиЛ заједно с мајором Врановцем у њихов манастир Љубостину, и прочптавши им царски патенг, позвао их, да свим силама код срнског народа пораде да се дигну на оружје против Турака, и да н сами верно п ревпо послуже аустријском двору, и ако то узраде, да ће иаграђени бити, као што се у патенту наводи. Даље је изјавио, да је пре започетог рала дошавшим аустријскпм официрима у њихов манастир, који су послати били да чине нужне извиде, ишао па руку, и по свршеном послу оправио их здраво и мирно од куд су дошли. Не мање је за цело време ратно стојећим под заповедништвом капетана Коче официрима и војницима давао храну и пиће и све потребно им набављао и давао, и са собом по одобрењу обрштера Михаљевића многе српске аородице превео на ову страну, и са одобрењем блажене намеги умрлог митрополита Мојсија Путника настанио се у ман. Хопову. Да је рече у жи :оту капеган Коча и обрлајтнант Вујадиновић, они би потврдили његов исказ, овако су га у сгању потврдити мајор Брановац и обрштер Михаљевић. 2. Сииридон ВуЈановиЛ, јрм. из манастира Каленића изјавио је оно исто, што и Вићентије Јовановић, а уз то и то, да је не само он послате аустријске извиднике са својим ка,луђерима проводио по околици, него и при њиховом одласку издао им потврђену с манастирским печатом нотврду, да су били у манастиру, и кад је не стало војсци олова, да је дао 60 ока манастиреког калајног посуђа. Све ово — рече — могу потврдити мајор Брановац, обрштер Михаљевић, капетан В.тајко Стојковић, Петар Новаковић, Радић Петровић и Ђорђе Николић. ^ 3. ЈаниИије КировиЛ јрм. из ман. Каленића је изјавио све оно, што су изјавили Вићентије и Сииридон 4. Дирнисије НикадимовиЛ јрм. из ман. Враћевшнице, изјавио је, да је братство његовог манастира у свему ишло на руку аустријској војсци, но да нема за то никаквих писмених доказа.

СРПСКИ