Српски сион
Б р . 7.
СРПСКИ СИОН
штампана и писана ћирилицом; како ћемо такору потписати? Одговорите ми, браћо, на то питање; жељан сам чути Еаш одговор! Ја ћу сам дати свој одговор. Такова се сведоџба мора потиисати ћирилицом Мисли те ли браћо и ви тако ? Немојте се дати у клопку ! Јер ако се скроз ћирилска сведоџба мора ћирилицом потписати, онда се ваљада и скроз латиницом и штампана и писана сведоџба мора латиницом и потписати. Само је то права логика. Но тако не бива. Зато ћемо и за ћирилску сведоџбу поставити нравило: треба, да се потпише ћирилицом, а може се, ако се хоће, потписати и латиницом. Да ме не ћете браћо, каменисати, за то V Можда вам је латииица тако мрска, да је не можете ни очима гледати ? Онда је пемојте ни ви никада н нигде уиотребгтт! А ]де су те ћирилске сведоџбе? Ено их у иравославвим српским заводима: у Карловцима, у Карловцу и у Пакрацу. Па вас питам браћо : рлците ми по души и по савести, што вам је милије видети на тим сведоџбама, које су од горе до доле и штампаве и писане ћирилицом; да ли да је цигли један потпис на њима са. латиницом, или би вам милвје било. да је и тај једини нотпис ћирилицом ? Жељан сам чути, браћо, ваш одговор и на то питање! Ја вам велим, да је мени врло мило, кад видим на скроз ћирилској сведоџби све потписе ћирипицом; а боде ми очи и свагда би ми боло очи, кад бих на таковој сведоџби видео цигли један потпис са латиницом. Па кад вам браћо, то исповедам, онда ми допустите, да вам по души кажем: како ми као свештепику није могуће дозволити, да се наука коју проповедам, на усга моја чује само као звека пранорца. Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима (Мат. 7, 12.); то вам је, браћо, та наука, на коју ви заборављате. А зар се ко ипак држи те науке? Ево вам, браћо, обзнањујем, ако нисте знали или сте заборавили: да има римокатолика свештеника Хрвата, који у нравославној српској гимназији у Карловцима и у прав. срп. женској учитељској школи у Карловцу сведоџбе наше скроз ћирилске иотиисују са Лирилицом. А нека вам је знано и то, да и иовереници кр. зем.
владе матуралне сведоџбе Карловачке гимназије, такође иотиисују са Лирилицолс. Кога ли се еамо ти људи боје, кад тако чине? Жељан сам чути, браћо, ваш одговор и на то витање! И још да ми кажете: како желите, да и повереник кр. зем. владе сведоџбе испита зрелости у Пакрачкој препарандији потпише; да ли ћирилицом или лативицом? Кад ми ио савести одговорите на све то, онда ћу тек моћи знати, јесте ли људи достојни озбиљна разговора. Нребацују ми браћа кукавичлук у тој ствари, да тобоже немам кураже потписати се ћирилицом Нека вам је зато знапо браћо и то, да ја осим оаих поднесака, који својим путем и начином иду мојој претностанљеној духовној власти, специјалне своје поднеске, управљене на високу кр. зем владу чиним ЋирилИЦОМ. Ето видите, браћо, тако ради савеетан човек, који за свој рад одговара Богу и својој вишој власти, и који се због тог свог рада, држим, вема стидити ни у чему добрих и савесвих људи; него је ако дозволите, баш обратно. А вама браћо стоји од воље обратити се иа претпосгављену наи1у власт, да и она своју у том питању рекне. Суду њеноме спреман сам у свако доба покорити се. Толико сам имао по невољи рећи за обрану свога толико нападнутог карактера. А о раду моме нека суди моја претпостављена власт и нека сведоче мојих досадањих око 320 учепица и око 60 ученика, којих је било из свију крајева Српства. Загреб , 18. марта 1904. Димитрије ВитковиЈ /п катихета. Извод из страних листова. Поводом последњег састаика Св. Архијерејског Синода Митронолије Карловачке изишао је у 11 бр. „Церк. В^домости", органа руског Св. Синода, овај дошгс иештанског коресподента нсгог лисга, Впреч. г.ј протојереја Т. Кардасевича: „Крајем прошле године обновљене су, са највишом дозволом, седнице Ов. Оинода Карловачке митрополије. које су 1902. г. биле прекинуте на неодређено време. Обично због контроле над радом синодалних чланова Владар