Српски сион

С тр . 174.

СРПСКИ

Кад је избило 4 сахата на кули саборне цркве, одзвоњено је у истој на вечерње, а за тим је Нзегова Светост са реченим Г. Г. еписконима свшла доле у ходник из својих одаја, благословивгаи присутне, нашто су одређеви богослови уз помагање свештенства почели појати духовски тропар: Биагословенх еси ХрЈсте Кожг наша — —". Нзегова је Светост, обучена у сноје најсвечаније црвено архијерејско одјејаније,аГ. Г. епископи у љубичасто, са патријарашко-архијерејским црним камилавкама на глави, ишла напред, смерним кораком, која својом импозантном спољагпњошћу и иначе изазива особити утисак и погавовање, а том приликом још већи, за њом Г. Г. епископи, а у њиховој средини изабрани и потврђени епископ г. архи= мандрит др. Георгије Лети% у манторозу и панакамилавци, за њима пак дуги низ свештенства оба реда, а са свим напред ишли су пред њима обучени ђаци у стихаре с крстом, чирацима и рипидама, а у њиховој средини појачи — богослови. Овај свечани вход у цркву, био је колико величанствен, толико и дирљив, и на све присутне учинио врло велики утисак, и то како на наше, па и на оне, који су били ваше пута гледаоци таког входа, тако и на иноверце. Један тргогачки путник из горњих крајева, видећи исти вход, рече нам, да је он у своме животу видео доста свечаности, ал ни при једној не беше тако потресен, као што је био кад је угледао Нзегову Светост са својом свитом. Тај ће му рече — призор остати у вечито милој успомени. И заиста, у целом прзвославију нема равне велељепности при архијерејским службама, као гато је има у Карловцима, а особито приликом посвећења новоизабратог епископа, и кад иначе уз ЕБегову Светост служи више епископа. Пред саборном црквом па и у самој цркви, очекивало је на поменути долазак мноштво народа из места и са стране, а се у данашњим руским навива „наречетемЂ". Свакако је бољи нааив „бдагов^&те", пошто се том нридиком благовести — објави избор — наречење, а не нариче св.

особито женски свет из бољих сталежа беше јако заступљен. Ушавши РБегова Светост са својом свитом у цркву, потито се прво помолила свевишњем Творцу, благослови присутне, на пгго гимназијски кор на кору запоји потресајућим гласом „ис пола ети до спота". Љегова Светост, отиде у свој сто, а Г. Г. епископи и изабрани и потврђени епископ г. архимандрит др. Георгије у столове десне певнице. За тим се отпоче мало вечерње, које је отслужио пречаснп г. протопрсзвитер-ставрофор ректор богословије Јован ВучковиЛ. Његова Светост и Г. Г. епископи изагаавгаи из својих столова седогае у наслоњаче за спремљен пред патријарагаким столом астал, на ком бегае у флагаицама вино, пет поскурица и 4 чагаице винске, а из олтара изиђе архиђакон г. др. Јоаким ЧупиЛ. те окадивши г. архимандрита др Георгија , који му се поклони и одведе га иза амвона окренута истоку, сам пак ставивгпи се пред амвон окренут западу, објави му свечаним гласом, да га је свети Архијерејски Синод изабрао, и да је Његово Величанство наш премилостиви цар и краљ Фрања Јосиф I. благоизволело најмилостивије тај избор одобрити, на што наречени епмскоп г др. Георгије снажним гласом рече: „ — — Блаподарга и прјелллк> и ни Л1<ми> кг: преки глагоик*", те окренувши се и поклонивши се Нзеговој Светости и Г. Г. епископима и пољубивши их у руке ; седе за сто, те у знак братске заједнице и међусобне љубави, поделише меЈјусобно хлеб и вино и узајамно се изљубише пред лицем „цркве" — свештенства и народа. Међутим су се успели на амвон са трићиријом и дићиријом у руци архиђакон г. др. Јоаким Чуии~& и прото^акон г. др. ВикентиЈе ВујиЛ, те изговорише јаснпм гласом многољетствије Његовом Величанству, Нзеговој Светости, преосвећеној Г. Г. епископима Лукијану и Митрофану и нареченом г. епаскопу др. Георгију, на што је кор отпевао на свако: