Српски сион
Стр .188.
СРПСКИ сион
Бр. 1.
Придружујући се и ми том општем поздраву и радости поздрављамо од своје стране избор и посвећење Високопреосвећеног Г. епископа др. Георгија ЛетиЛа за епископа темишварског, која епархија у данашње време потребује онаког архијереја, какав ће он бити судећи и по његовој спреми, назорима и раду. У то име кличемо му: Живео! Д. Р.
Ко хоће борбе? Извесни листови врло често пуне своје ступце тиме, што јављају својој читалачкој публици — народу: како калуђери воде борбу са народом, са својом автономном влашћу, не признају власт, не дају рачуне, не ће да даду сувишак који је установио сабор — односно саб. одбор и т. д. На све ово биће прилике да одговоримо, је ли оправдан нападај на данашње калуђерство, не узимајући га ни најмање у заштиту тамо, где осуду заслужује, а овоа приликом ћемо се у кратко осврнути на прорачуне манастирске за 1904. годину, који су ио саб. одбору одобрени. Нужна је ппедња у држави, у опћини, у појединим већим и мањим кућама, јер штедња је добар, а сигуран део прихода. Код манастира пак нарочиго је нужна штедња, јер су куће велике, економске гране разноврстне, а све туђин обрађује. Али шгедити на штету манастира, то нити је економски оправдано, нити здрава иамет може такову штедњу одобрити. Нарочито се не да уштедети код манастира код рубрике: На економију, усев и жетву. Сваки ће економ знати, да ако ма коју грану економије не уради на своје време, да ће му иста и мање хасне донети. Не косити ливаде у своје време с тога, што је надница скупл>а од сне како се у прорачуну исказало, или не копати кукуруз у своје време, него чекати да надница буде према цени у прорачуну истакнута; били би брзо са економијом готови. Прорачун се сасгавља у манастиру на лицу меета, а саставља га настојатељ са братством, и они из искуства најбоље знају шта им је све нотребно у идућој години у економији и шта око онравке цркве и зданија.
Земља се дели у рише класа, према томе се од боље земље и више прихода очекује. Не оправити цркву кад је потребно, а тако и здања, значи до године још једанпут толико нотрошити. Сваки је домаћин дужан прво своју кућу уредити, оправити, и тек онда другима помоћи. Сгар: калуђери уз припомоћ народа из цепела су подизали цркве и зграде, а данашњи зар да нису кадри ни оправке извршивати! Зл доказ, како је саборски одбор састављао прорачуне за 1904. годину, нек послуже ово неколико примера. Код манастира К. управа је манастирска истакла ириход за 60614 круна 48. потура. Саб. одбор је установио приход 65.214 кр. 48. пот. Манастирска управа уаановила је расход 58.311 кр. 73 пот. Саб. одбор установио је расход од 42 416 кр. 27 пот. и према томе се од исте управе потражује сувишак од 22.798 кр. 21 нот. Управа м. К. исказује приход од земље издате по уговору 2.200 јутара по 24 кр. јутро под аренду годишње износи 52.800 круна. Саб. одбор потражује 57.400 круна. Од куда, када јасно у уговору стоји којом ценом, колико јутара. Управа м. К. истиче потребу за оправку зграда, чељадске куће, градње нове шуне, и потребна јој је свота од 7.064 кр. Саборски одбор дозвољава само 2000 кр. Управа н. К. потражује да је потребно на издржавање воћњака. и врта 565 круна. Саборски одбор дозвољава 400 круна. Управа ч. К. потребује на кућу и кујну наиме: за шпецерај, осветлење, набавку посуђа, лекар, лекови, димничар до 6.312 кр. 60 пот. Саб. одбор одобрава само 2816 кр. За месо и рибу потребно је по прошлогодишњим прорачунима 2000 круна, а одобрава се само 700 кр. Уорава м. К. потребује на чељадску плату у износу од 4,512. кр. Саб. одбор одобрава само 3.312 кр. Некима служигељима саб. одбор смањио је плате, а неке су брисали, н ако их је унрава већ погодила и у кући су потребни. Унрава м. К. потребује 1000 круна на шгалу и марву. Саб. одбор одобрава 800 кр. Управа м. К. потребује ва путовање разно