Српски сион

Б р . 10

СРПСКМ СИОН

С тр. 261.

ћаво посл8ш, или кад више мере узимаго цћн8, или кадт> штогодђ затае ® веш,и кое имђ се ирепор8ч8е. 40. В. Какосе подкрадаго мећк) собомЂ равни ; От. Овде лихоимате хиладама измишлнва хитрости каки> 6 бг шнеправдовати ближнега, и лишитига своихг вевди. Бвтва оно на прилик8 1Ј ЈавнвхмЂ разбобническим-б цЈтиман-ћмЂ (Јез„ 22, 29.) 2) Подкрадан&м -Б домовђ , д8ћана, комора и прочаа (Наг 7, 20. 21.) 3) Неправедном -Б мћром -Б (Девт. 25, 13.—16.) 4) Продаванћмт. хВдихг веш,и за добре 5) С кВпомђ ц-ћном-Б (При. 11. 26), 6) Усиианћмгв воде у вшо 7) ЛажливимЂ броемтв и лВкавимг 8) Удр^жашемЂ залога и аманета 9) Л8кавимђ контрактомг, облигашомг, квитомте. и прочими. 41. В. Можели челов^кг самогЂ себе и>грабити и шкрасти; От. Може, и то се зове последне безчелов4ч1е. Подкрада он-б сам -Б себе 1) Ако се лени и непромишлнва ад потребах^. тћлесннхтЕ) и гладомг погибава 2) Так«> шнница свега добра сам^ себе лишава и подкрада (При. 23, 31.) 3) Безприличнимг разточешем -Б им^ћшл свога (При. 13, 11., Л8к. 15, 13.) 4) Картанћмг и коцкан^ћмг и проч. 42. В. А што заповфда Богб у овои запов^ћди; От. Запов-ћда имати и чВвати правдб и правотВ са свима лгодима. НаВвБгше заповћда 1) Да бн мбг тр&дећи се и работагоћи своима р8ками доволБнаа намгћ прискр'бливали 2) Да би доволни били тимт> што имамо 3) Да 6 бг ч8вали то прилћжно што намчЕ. е н^ждно и цотребно 4) Да 6 бг у ц&лости шставллли све веш,и ближнихг нашихЂ. 43. В. Каква каштига назначена, кои прест8паго ов8 заповћдЂ; От. И овихг двострбка тчек^е каштига 1) Временна, каквое бнла у старом закон8 поб1енЈе камеаом -Б (Наг. 7, 25. 26.), а и садашнћ време бБгва царскШ мачг, коло у вешала 2) Вечна казнБ ожидава све и 1авне и та&не крадливце, ако се непокаго, лишеше царства небеснога (I. Кор. 6, 10 ). (Наставиће се.)

0 укинућу пећске патријаршије и њеном наелеђу. Д. Р. У 6. бр. објавили смо да је изигала књижица с насловом: пи се српсна пе$сна патријаршија 1776 нанонични унинула и ноначно угасила? и но јој је црнвено-правни наследнин ? Написао Ђ у р а Вукићевић. Исту књижицу назва г, Јован Е. Томи~К у 76. бр. „ Сриског Ењижевног Гласника" „пнтересном расиравом и ако еије нов предмет који се у њој расиравља", те пошто је у кратко навео њен садржај, и наспоменувши како писац греши шго држи, да је Црна Гора била увек независна; да су за све време пећске патријаршије зетски епископи и митрополити били заменици патријарха, и као такови носили титулу „ексарха светјејшаго арестола нећскога", пошто су — рече — они били само њихови заменици у опсегу зетске и изасланици за суседну далматинску епископију; да је 1682. Виоарион Бајица био патријархов ексарх и митрополит зетско-црногорски, пошто је он тада био само „ексарх" — патријархов изасланик, а владика је постао тек 1685., — завршио је свој приказ: „Остављајући на страну ове примедбе о ситнијим иогрешкама, расправа г. Вукићевића заслужује пажњу историчара и богослова српских." „Веоградске новине" у своме 100. бр. у чланку: „Басиосшављање иеЛске иатријаршије и , наспоменуше да је гшппла „критичка расправа г Буре Вукићевића којом се са новог гледишга освегљава преважно за Орбе питање о пећској иатријаршији." „Правничке и политичке расправе В. одликују се концизношћу и строгом логиком, па се и ова расправа одликује истим врлинама. На 30 и неколико страна В. знао је да питање о коме се расправља, изнесе на вилик у свима прјединостима." Пошго је затим у кратко наведен садржај г. Вукићевићеве књижице, рече се у њему: „Утврђујући на тај начин, да се виртуално није угасила пећска патријаршија, као што се из горњега