Српски сион
Б р . 11.
СРПСКИ СИОН
новинарских неопасвих чланака и фразастих закључака народних зборова — када оно 1879. збачен беше патријарх Проконије и именован Герман, поред све наше хваљене пробуђене народне свести; а да ју је могло бити 1766. због укинућа пећске патријаршије, на којој су дотле од 1691. седели час Срби час Грци, а тако су бивале и владике. Од Арсенија Ш. до укинућа пећске патријаршије седели су на патријарашкој столици Грци: Калиник I., Јанићије, Гаврило Ш., Ћирило, Гаврило IV. и Калиник II. под којим је укинута и сједињена с цариградском. А да су исти мећали већином Грке и на епископске катедре; то је бар јасно. Причање Савино у његовом писму о прогнаним српским архијерејима и тобожњој молби њиховој за арх. Авакума односно руског архиепископа, узели су многи наши некритични историчари за истину, те је оно ушло у историју наше цркве, исто онако, као и измишљено иричање његовог другог братучеда Василија у „Исгорјн о Чернои ГорБЈ", ко.ју је историју достојно оценио г. Јован Н. Томић у ХХШ. „Годишњици" , и објавио у њој наведене неистине. (Свршиће се)
Радња Архијерејеког Синода 1776. Превео с њемачког А. Г. Наставак. Неутериви или пропали новци. Ад N111 15-им код парохијске капеле Св. Ђурђа у ШтајерхоФу у Бечу има дуга 3603 П. 14 кр., но како је та канела остављена тамошњим православнима, који су турски поданици, а они тај дуг неће да признају ни исплате, то се та свота од целога Синода сматра за сасвим иропалу и неутериву, што се одмах у ову рубрику уврстити има. Ас1 N-111 16-им Осим овога имаде још код нокојног нетроварадинског постФервалтера Андрејевића 9689 П. 20 1 / 2 кр. И
ако је кр. угарска дворска канцеларија све могуће учинила, да се за покриће ове знатне своте из остивине покојникове средства нађу, но и иа супрот свима учињеним мерама није се нигде довољног покрића наћи могло, услед чега се гореспоменути Андрејевићев дуг као пропали сматрати и одмах у ову рубрику уврсгити имао Поштоје ово све расветљено, то царски комесар даје Синоду упутство, да нађе пута и начина и учини нредлог, како да се нађена готовина или 111 ћшсИз рићИаз, или уз довољну хипотеку 1П рпуаИв плодоносно уложи с том напоменом, да Митрополит и асистенти за све јамче, и да ће рачун положити имати. На што синод изјављује, да ће идуће недјеље означити место, на којима би се капитал плодоносно уложити могао. Најпосле понавља ц. комесар превишњу наредбу, да Митрополит и асистенти имају све силе употребити, да се ти капитали на праву корист народа употребе. Код 36. §-а изјављује Синод, да у православној пркви хипо, прото, архи и ђакони нису презвитери, због чега се ради избегавања протусловља у овом 36. §-у нодвучене речи мрави свештеници изоставити имају, а место тога додати, да је виши клир овлаштен производити хипо, ирото, архи и ђаконе, без обзира на године. На крају ове седме седмице заискао је ц. комесар представку, коју је Синод још у четвртој седници од 26-ог септембра обећао иревишњем месту због НерадинаБанковаца поднети. На што је одговорено,у да овоодносни оригинали нису при руци, а није приспела још ни превишња одлука на молбу Синода из исте те седнице у погледу продуцирања оригиналних докумената, што би се свакако сачекати морало. На што ц. комесар изјављује, да он остаје при своме и да од прописанога продуцирања оригиналних докумената одступити у не може и тражи поново, да му се гореспоменути мемориал што пре уручи, Тиме је ова седница закључена, у ко» јој су §§. 34. 35. и 36. исправљени.