Српски сион

В р . 19.

СРПСКИ СИОН

Стр. 563

У ту је циљ направио један прорачун, и ирорачунски је вишак хтео ла истера на онај начин, на који се то једино може учинити, начином ексарепдирања манастирских добара. На тај су га начин нозвали §§ 5 и 6. у V. одс. гл. А. кр. рескрипта од 1868. Необзирући се, дали ти параграФи имају животне снаге да племениту жељу његову остваре; оставио је своме саборском одбору да он саборску ту одлуку у живот »риведе. Саборски је одбор савесно отпочео да врши ту своју дужност, ал је одмах у почетку наишао на грдну сметњу, коју су му делимице његов пререшкриптуални претшаственик, бивша централна управа црквено народних Фондова и добара, а још више само саборско устројство од 1875. и нехотице и^пречили. Претшаственик његов, централна управа крива му је, што ова није администрацију манистирских добара одмах у своје руке узела, на што су је гореспоменути §§ 5 и 6. позивали, већ је оставила по старом по пререшкриптуалном начину. т. ј.. оставила је ту администрацију са манастиреким добрима и надаље у калуђерским рукама. Саборско му је устројство криво са §. 19. тч. 4., што је први саборски одбор морао да ирими наследсгво од централне управе у погледу администрације манастирских добара онако, како је и затекао. Први пак саборски одбор из год. 1875. и за њиме сви остали криви су му, што се нису постарали да стварањем штатута као што то §. 19. тч. 4. саборског устројства прописује, одузиму из руку манастирских управа администрацију манастирских добара, што су могли на основу гореспоменутих §§ 5 и 6. — Пошто све то није учињено, §§. 5 и 6. немају живота, а администрација се са манастирским добрима врши и дан данас онако, као што је отпочето 1780. односно 1854. и 1856. године, даклем када на данашњу автономију још нико ни помишљао није. И сада што крвоток у гореспоменутим §§. 5 и 6. неможе да тече, а кривицом 4. тачке у §. 19. саборског устројства, криви су калуђери, и раздраженост је против

њих тако велика, да су се чланови једне седнице данашњег саборског одбора заборавили и затрчали, и цео калуђерски сталеж анархистими назвали. Дошло је пак до те увреде, укратко речено на овај начин. Сам саборски одбор данашњи замолио је Његову Светост Српског Патријарха Георгија да сазове све настојатеље овомитрополијских манастира тога ради, да они између себе изаберу одбор један, који ће преговарати са иододбором саборског одбора у погледу донашања штатута о админиетрацији са манастирским добрима, што га 4. тч. § 19. у саборском устројству спомиње, да би се тиме уклонила сметња крвотоку у §§. 5 и 6. Саборског устројства из 1875. године §. 19. тачка 4. гласи: „Особито спада у послове сабора да установи штатуте о управи, контроли и употреблењу народноцрквених добара, овамо рачунајући и манастирска добра, Фондова и Фундација, с погледом на основне цељи, као што је то одређено еаборским закључком од год. 1865. одобреним кр. уредбом од 10. августа 1868. г." Кр. решкрипта из 1868.године §. 5. у У одс. А. гласи : „Администрација манастир* ских добара поверава се централној управи народних Фондова под архиепископом српским, која ће нривремени начин манипулирања одредити, и предлог о том за коначно решење идућем народном сабору поднети." Одмах после тога §. 6, гласи : „Манастирска добра и њихови приходи долазе под администрацију управе црквено-народних добара и Фондова. Половина сувишка, шго претече преко годишњег расхода, долази у фонд манастирски, куда ће и досадашња депозита припадати, а друга ноловина улази у школски или клирикални фонд на просветне цели." Пошто је саборски одбор још пре донашања штатута хтео да одузме администрацију манастирских добара из руку манастирских управа, и пошто су манастирски настојатељи нагласили да то по закону не може бити, већ би се то тек евентуално помоћу штатута могло учинити; збор ма-