Српски сион

С тр . 546.

орпсјки сион

ВР. 19.

чрез приљезкное настојание росиское входјат во тверда сојуз (алианс) на помошч нашеј кралеве, Прејси сад имут сујуз мјежду собоју против кралеви нашеј. Енерал Шмјетау у Прејса командајушчим фелтмаршалом и зјело разорјае и пленити поданих Еја кр. величества, обаче от венгерцов натраг уступил. Напротив сзго Кефенгилер с Хорватами и Сербами преславно Вавара побјеждает и французов аки скотин прогањајут. Боже умилостивисја над проливанием крови Христианској молитвами свјатитеља твоего Алексија. Амин. (Из овог се види, да је ово писмо писато Алексију Андрејевићу, тадашњем епископу костајничком.) II. Честњејши Протопоп и Намјестник Нам љубезни! Многочастно и многообразно между народ и клер от человјека, ни от клера ни народа нашего, но невјеми, Вог вјест откуда и каковаго пришелца и возмутитеља всего обшчества и прав јего, разсјејанаја писменаја Симеона Христине, против свјатија церкве нашеја, нас Архиереев, и от древле хранимого обичаја всемилостивјејшими привилегиами соутвержденаго, опороченија, хули, порицанија, безчестија, злоплетенија, подговори, прелестнија информи, злохудожнаја инструмента собственоручно от имена своего, и прочих неповинихже, или лестију јего возколебавшихсја разсланаја, оригиналноже руком нашим доданаја, множества и к тому скаредних в них написаних, и доложивих безмјестии ради всјакому особливо на писмје немогше досље (јакоже ни ниње) сообшчити, уповахом всја таковаја и описатисја по достојанију немогушча соборному Архиерејскому сосједанију, о предназначеном јешче сего љета протекшем термиње праздника Вознесенија Христова, за видјение и врачевство предложити. Елма убо против надежди нашеја на немалују нашего ду= ховенства и народнега обглчества тшчету, вси Г. Г. Архиереи, или невосхотјеша, или њекоими велико-важнимн нам невје-

домими, но весма подзорними припјатии удержашасја собратисја здје при нам, сљедователње јакоже и обшчих потребах полезнаја усовјетовати и поврежденаја уврачевати. Тако и поминаемих Кристинових безмјестних поступках ничтоже предвзјати возмогохом, он же не престаја по всја часи злоходужним јазиком своим различнаја плетенија састављает, перо паче перваго острит, и в толикое дерзновение приде, јако не усрамилсја (да не помјанем о партикуларних) церков свјатују, поглавара церковнаго, Архиереи Божија, и все обшчество возмутити, и љевими термини описати, јакоже здје во пригнутом кратчајше сложеном екстрактје видјети остављаем, јешче же и у власти мирска и тоја иновјернија, зашчишчение сверху нас и Архиереев, аки гонителеј а не пастиреј стада Христова, прости народ наустил просити. Болшилис же мјерами и вашему Благоговјенству јавно јест, како он Принца себе от књажескија фамилији Баратинскија бити сказует, своеручнимиже писании себе от благочестивјејшаго Государства Росијскаго в великоважних к державном австрискому двору комисиах полномошчиа исповједует. Не менше же различними Прелатства, Президентства и Генерал-Проповједника слова Божија титлоју краситсја, крестом на персех носимаго (по сказании јего јему от московских краев посланаго) Архијереју себе подобна јављајја; многајаже и премногаја ово за пространство безмјестии јего, овоже за гњусност пред честними ушеси молчанием за времја покриваемо. Времјаже здје припомјанути, како нам једин от високославнаго хофкригсрата нарочно и особливо ради онакових, иже свјашченаго чина сушчи, без достовјернаго свидјетелства, качества, мјеста и дјела своего между нас и народ наш приходјат, јеже бодри позор имјети над таковими, негли шпиони коих непријателеј державнаго сего двора в овчиих кожах сут, рескрипт послан; в приполнение убо того и опоминаемом Кристиње, иже духовним характиром себе почтенан исповједует, а за комисијами предјавленими от онаго к сему двору в сих краех бавитсја, ктому