Српски сион

С тр . 744.

СРПСКИ СИОВ

Б р . 26.

је Он проповедао спасителну науку своју свима људима. Јесте истина, да је Он за све нас пострадао и на крсту распет умро, и тиме нас избавио од прародитељског греха и клетве, од пакла и вечите смрти, даровавпш нам живот вечни. Али поред свега тога ваља нам знати, и вазда на уму и пред очима имати, да спасење наше, од нас самих зависи, од нашега веровања или неверовања, од нашега богоугодног или богомрског живота, — од достојна или не достојна учешћа у спасителним тајнама црквеним, — од нашега делотворног паштења и подвига, да прибавимо себи плодове крстне смрти Спаситељеве, или да останемо непоправими и тврдокорни у нераскајаној грешности. У кратко рећи: Од нас самих, односно од нашега живота и владања зависи Љубазна децо моја, да ли ћемо задобити, или ћемо отуђити од себе и Спаситеља и спасење наше! Па кад је то тако, онда нам не преостаје ништа друго, него да исгштамо сами себе, да ли смо ми, животом и владањем својим задобили за себе Спаситеља света и спасење, које нам је страдањем и претрпљеном крстном смрћу својом, ради грешног рода човечанског, ради свију људи, приуготовио и обећао. Спасени смо Богољубезна децо моја, у самој истини, ако смо слободни од греха, ако га избегавамо и мрзимо на све родове и видове његове. — Спасени смо, ако нам је душа и савест чиста, ако нам је разум осветљен еванђеоском науком и истином. — Спасени смо, ако нам је срце испуњено љубављу према Богу и ближњима, а воља утврђена у добрим навикама, те неодступно ходимо по путу закона Божја. — Спасени смо, ако се одржавамо у чистоти душевној и телесној, — ако зле навике и страсти утишавамо постојаном уздржљивошћу, постом и молитвом, и другим богоугодним подвизима и делима. Спасени смо, ван опасности од страха друге смрти и имамо тврдо уздање на славно васкрсење мртвих, — ако скривајуће се у нама „сјемја т.Ш" искорењујемо и недамо да се раавија, спремним и достојним употребљавањем животворећег тела и крви Христове. — Спасени смо, ако избегавамо власт сатанину, ако смо га се у самој истини одрекли, као што смо то примајући тајну св. крштења, на уста воспријемника, кумова својих обећали, — ако се мушки и постојано одупиремо и боримо са овим од искони душевним непријатељем рода човечијег одбијајући свестрано од себе, свако наваљивање и лажно обећање његово. Спасени смо, ако жива нада на вечно блаженство, по благодати Божјој утјешава и задовољава срца наша, одбијајући од себе страх вечнога мучења. Спасени смо напослетку и онда, ако се осећамо да смо на миру са Богом, те видимо над собом благослов Божји, — ако живимо овде на земљи тако, да са поуздањем очекивати можемо, да не ћемо бити отиснути од уживања вечнога блаженства. Али напротив, очевидно је и јасно, да нисмо и да не можемо бити спасени, него да смо изгубљени, ако је грех с нама у толикој мери завладао, да већ и не познајемо грехе своје, нити се бринемо о исправљењу своме. Нисмо спасени, него изгубљени, ако нам душа и тело страда од греха, — ако нам савест није чиста, ако нам је разум помрачен незнањем, предрасудама и заблудама, — ако је заражен неверјем, — ако нам се срце колеба страстима, а воља робује грешним навикама и наклоностима, — ако нам је тело растројено неуздржљивошћу и сладострастијем. — Нисмо спасени, него изгубљени, ако постојано чинимо „дела мртва " и не страхујемо од вторе смрти која је вечита. Нисмо спасени, него изгубљени, ако осећамо себе, да смо под судом и клетвом Божјом, — ако нам савест није чиста, те нам грози вечитим отвержењем од Бога. — Нисмо спасени, него изгубљени, ако се покоравамо пљену сатанином, па робови његови испуњавамо вољу његову а не Божју, нити покушавамо да