Српски сион

I ( : С тр . 764.

СРПСКИ сион

Б р . 26.

грешке. — Одбијени су утоци месног дрквеног одбора у Сомбору и потврђена је односна одлука енархијске конзисгорије бачке, којом је изречено, да месни црквени одбор није форум над иароуијским свештенством те нема права евентуалне тужбе приватних лица против којег парох. свештеника званично даље спроводити, а исто тако п одлука, којом је цркв. одбор упућен, да се ради прибављања тачних података за разрез парохијала обрати на варошки магистрат сомборски, пошто су речене конзнст. одлука сумарнпм путем донесене, а против такових редовно нема правног лека.

Нозив на претплату. Овим бројем завршује „ Сриски сион а XIV. годину свога изласка. „Српски сион" и на даље ће уз званичан део наших црквених власти, доносити чланке, што спадају у његов програи, а уз то грађу за историју наше цркве и школе, и у опште историју српске карловачке митрополије. Високославни школски Савет у течају ове године одузео је „Сриском сиону" званичвост и за школске ствари, те је прогласио „ Сриски митрополијски гласник " за свој званичан орган. Да л' је тај корак он учинио из разлога, да тиме — бар његови млађи чланови покаже, да је и он за то, да треба школу оделити од цркве и да је треба самосталном и независном од цркве учинити, као што је и народно-црквени сабор учинио, не изабравши ни једно свештено лице за члана школског Савета, ил' су га у томе руководили какви други разлози; не знамо. Знамо само то, да бар он у данашњо време, где је држава прегла да узме у своје руке и наше школе, није требао никако да то чини, пошто и онако и он, а и сви остали наши меродавни фактори, не могу јачег разлога навести за одбрану наших школа, до ли тај, да је наша школа тесно скопчана с црквом. А ниЈе требао то да чини ни с тога, што по данашњем уређењу државном, школа у опште и не може бити независна и самостална, него мора бити или државна, или вероисповедна. А вероисповедна у строгом смислу може бити само тада, ако је што чвршће везана уз цркву.

Поменутим одузимањем званичности, „ Сриски сион и истина претрпео је материјалну штету, коју ће срнска манастирска штампарија, као издавач лако моћи поднети, пошто она није трговачка установа, него више установа за ширење српске књиге и просвете, што доказује и њено јефгино штамиање листова, шго се у њој шгампају и друга издања; ал је њоме учињена и нанета вероисповедно-автономном принципу наших школа грдна морална штета, која ће се осетити већ у скорој будућности. Ал' тако мора бити, кад се код нас не данас, него одавно ради све из партиских обзира и интереса и личне осетљивости. Како ми на жалост немамо ни данас органа, где бисмо могли износити грађу из наше црквено-народне иеторије карловачке митроиолије; то ћемо као што рекосмо и у будуће је износити, молећи све оне, који имају такове грађе да нам је ношљу, јер без грађе, не може се написати честита историја, а и мпого што-шта не може се оценити као што треба, и сачувати да не паднемо у старе погрешке. Како је високославни саборски Одбор упутио наше црквене онштине да морају држати „Сриски митроиолијски Гласник а „Сриски сион" ако хоћеју; то многе наше општине не ће да држе „Сриски сион", а и многа парохијска звања, а многе и које га држе, неуредно плаћа-ју; то се обраћамо и једнима и другима с учшвом молбом, да изволе и њега држати и уредно прегплату шиљати. Наше црквене општине — бар врло велики број — могу и неосетно 8 К годишње издати за „ Сриски сион а го треба да учине већ и с тога, што ће тиме омогућити да се све то више изнесе грађе из историје карловачке митрополије. Да се којом срећом код нас израније износила исгорична грађа, у меето што се иолитизирало, данас бисмо ми много боље познавали нашу прошлоет, те према томе и удешавали наш рад, овако не иознаваћу је, више смо пути сами натрчавали на ленак, и својевољно учинили оно, што се некад није могло учинити силом. „Сриски Сион и излазиће и на даље у досадашњем формату сваког 15. и последњег. Цена је листу на годину— — — 8 К на по године — — — — •— 4 К