Српски сион

Пр. 2.

СРПСКИ сион

Стр. 37.

У свом целокупном званичењу, сениор је нотчињен сунеритенденту, а кроз овог и вишим црквеним властима. А какво је право дао рескрипт нашим протама? Скоро никаква! Признао им је као што рекосмо у §. 51. II. В. да су им дужни црквени одбори иодносити на захтевање на увид скупштинске и одборске записнике. Шта више, није им признао право председништва ни при избору пароха, системизованих помоћника и ђакона Признао им је, да по један прота из сваке дијецезе буде почасни члан духовног одсека конзисторије, с правом гласања, односно да може бити прота изабрат за духовног реФерента, а у митрополитскоцрквено-школском савету, да су два проте чланови. Народни је пак сабор 1870. признао све окружне проте за чланове епархијске окупштине и за чланове конзисторија. Па кад наши сабори не одредише про тама делокруг њихов, права и дужности њихове, а другог органа између општина и епархијских власти за административне и црквене ствари нема осим окружних прота; је л' чудо, што се по нашим општинама, црквеним скупшгинама и одборима, догађају чуда и покори ? Је л' чудо, што се црквено-школскоопштински новац троши немилице и на много и много места проневерава? Да се изнађе до сад овамо од 1869. у митрополији карловачкој проневерена свота новца и што је пропало од датог новца у зајам; изишло би на стотине хиљада, а да не спомињемо, колико је стотина хиљада потрошено на излигане ствари и на изгубљеној камати. Је л' чудо, што се ретко у којој општини воде тачно рачуни и у своје време прегледају и отправљају административним одборима, него се по неколико година морају да вијају онштине да их ноднесу, кад су многи тутори и председници помрли или пронали, који су главни кривци били, те се нису тачно водили, нрегледади и отправљали административним

Је л' чудо, што тешко да у целој карловачкој митрополији има и пет — а можда нема ни једне општине — у којима се на основу § 40. ј) II. А. рескрипта у одбору црквеном прегледају црквено-општински рачуни? А да се по овом §. тачно поступа, не би било ни проневера, нити би толики и толики тутори и председници дошли до просјачког штапа ил' до затвора. Је л' чудо, што је врло мало црквених скупштина и одбора, који су уређени по рескрипту и у којима се уредно одржавају црквене скупштине и одборске седнице, а да и не спомињемо о записницима, које на више места воде полуписмени људи? А уз то, кад помислимо, да по рескрипту могу бити председници и прости људи, који једва знају своје име да потпишу, те их подседне каква сеоска пропалица; онда се ни мало не треба чудити, што је код многих наших црквених општина највећи неред. Градиоци рескрипта желећи да даду нашим црквеним општинама што већу самоуправу, нису ни помишљали, какво ће зло она допринети, пошто су њу врло мало њих знали употребити у корист своје цркве и народа. Па поред свег тога, што је по рескрипту дата нашим црквеним скупштинама сувише велика самоуправа, и поред свег тога, што се наскоро по ступању у живот рескриита, приметило, да се јако погрешило, што се није одредила што јача контрола над општинама; ником не паде на ум, да створи ма и провизорно какву контролу над њима. Ал' да се одузме од општина кардинално право, које им је § 18. I. Б. нринознато, т. ј. да против решења одборског на приговоре притив обављених избора скупштинара и одборника, нема даље аиелате; на то су пристале све три наше страпке, те данашњим даном и радикалски административни одбори и саборски одбор решавају ноднесене утоке против решења црквених одбора! То је пак учињено с тога, да се могу партазани односно нротивници наградити и казнити.