Српски сион

С хр . 92.

опојати и сахранити само крштена па и она, на којима је кратко крштење извршено; само знаменована деца пак не. — Упућена је цркв. опћина у Бач Фелдварцу, да објасни уток Стев. Гарића због издања цркв. стола. — Уток јер. Исидора Лудајића из Суботице против овдашњег решења, да има делити са Тим. Димитријевићем све столарне приходе, спроведен преч. МЦСавету. Молбе неколико свештеника спровешће се вис. влади ради получења припомоћи с препоруком. — Одбијена молба Јов. Влашкалића и др. и нападнути закључак цркв. одбора у Ст. Сивцу о почасним столовима потврђен. — Тужба цркв. опћине у Пивница против пароха уступљена тузкеном на изјашњење, уједно је упућена иста, да конкретним наводима доказке, да је парох толико стар, да је за слузкење неспоеобан. — Стављена ас1 ас{а другосгепена, судска пресуда у тузкбовном предмету против пароха у Ст. К. пошто је исти парох због у пресуди наведеног преступа већ казкњен. — Молба свешт. удове Љубвце Стефановић из Каћа спроведена Саб. Одбору, ради получења припомоћи. -- Три призива јереја спроведена МЦСавету са сходним објашњењем. — На основу мњења конз. фишкала обустављен је поступак против јереја Тимотија Димитријевића због брошире коју је издао, пошто нису автономна тела нападнута него поједини чланови. — Донесене су четир пресуде гласеће на развод брака. — Решено још неколико предмета мање важности.

ЛИСТАК. В е с т и. Оеднице автономних влаоти. Архид. Шк. одбор држи седницу дана 17. /II. (2./Ш.) о. г. у 10 сати пре подне; Архид. админ, одбор држи седницу дана 21./II. (6./Ш.) о. г. у 10. сати пре подне, а Архид. конзисторија држи своју редовну седницу 22. фебр. (7. марта) 1905. г. нре подне у 10 часова. Богословско књижевно друштво „Слога" прославило је на св. Вел. Три Јерарха уз учеетвовање својих наставника и многобројних гостију, своје крсно име на најсвечанији начин. После св. литургије освећена је свечарска водица, а за тим је проф. Пикола Ђурић са домаћином-председником Огњаном Мангуловићем пререзао свечарски колач. После подне приредила је „Слога" за своје госте свечани концерат са врло лепим и бираним ирограмом од 12 тачака, који се је састојао из црквених и најбољих словинских, — ернских, руских и словеначких — песама, пз свпрања на гласовиру, декламације и говора.

Све тачке програма су лепе и прецизно извађане, те су се неке и понављати морале. Композиције песама су врло тешке биле, али су ипак најтачније извађане. Покрај свега овога чули смо и леп говор Огњана Мангуловића „0 начелима социјалистичког морала". Избор и обрада је по захтевима садашњих прилика наших. Да је био краћи, не би згорег било. Можемо рећи, да је цео програм удовољио укусу и захтевима српског грађанства карловачког. Своје крспо име је прославила „Слога" као што то св. црква прописује, као што је то Србину својствено, као што су то богословској омладини нашој налагали: осећај, свест и понос српеки и као што то доликује њезину нозиву, интелигенцији и достојанству. Што се пак тиче пажње према богословској омладини, који су овом приликом многобројни одлични гости указали, одајемо признање и похвалу са жељом, да се та пажња негује у свима заслуженим правцима, кориснима угледу и потребнима доброј вољи наше богословске омладпне. — ић Привредни рад и српска штампа. Улавећи у нову, 1905. годину, биљежимо са радошћу, да су нам и минуле године готово сви српски листови били од велике помоћи, јер су са много љубави пратпли српски привредни покрет, доносили о њему чланке и расправе, обавјештавалп су стално и загријавалп српске читаоце за опћу народну ствар. Нарочито помињемо ове српске новине: „Нови Србобран" и „Српско Коло" (Загреб^ „Трговачке Новине", „Застава", „Враник", „Школски Одјек", „Наше Доба" и „Женски Свет" (Ноки Сад), „Бићгоушк" (Дубровник), „Српски Глас" (Задар), „Париградски Гласник" (Дариград), „Глас Црногорца" (Цетиње), „Српски Вјесник" (Мостар), „Србин" (Госпић), „Грађанин" (Панчево), „Родољуб„ и „Српска Везиља", (Вршац), „Браиково Коло", „Нови Васпитач", „Српски Митрополијски Гласнпк" и „Српскп Сион" (Ср. Карловци), „Боеанска Вила" и „Источник" (Сарајево), „Српска Домаја (Брод), „Трговински Гласник" (Биоград), „Добротвор" (Митровица), „Омладински Гласник" (Беч), „Народни Гласник" (Вел. Кикинда), „Српски Пчелар" (Гума), „Србин" (Питсбург, Америка), „Слобода" (Саи Франциско, Америка), „Српско Коло" (Пуебло, Америка), и т. д. Исто тако и календари српски: „Календар Матице Српске" (Нови Сад), „Гад" (Рума), „Србобран" (Загреб), „Просвјета" (Сарајево), „Српска Зора" (Дубровник), „Велики Орао" (Нови Сад) и т. д., посвећује стално и све више бриге унућивању