Српски сион

Б р . 9.

СРПСКИ СИОН

С тр . 245.

у Беч народна депутадија, да лично норади на потврди привилегија народних. 1742. Септембра 20. буде издата нуномоћ народним депутиртима, за које се ивабраше: владика карлштатски Павле Ненадовић, архиђакон Јован Ђорђевић, обркапетан Арееније Вујић, администратор карловачке ноште Андрија Андријевић и народни срекретар Јован (Јона) Крижар. Против ове депутадие народне, били су многи противни, а по највећма владика арадски Исаија Антоновић. Како је Беч требао Србе — војнике то је норед све противности с мађарске стране, царица Марија Терезија потврдила привилегије српске по жељи патријарховој и народној. 1743. Априла 24. нотврди их тајна дворска канцеларија, а Маја 18. и. г. и сама угарска дворска канцеларија, а 4. Јулија и. г. дворска во.јена канцеларија. Шта је и какве је наводе наводио гроф Баћани угарски канцелар да се не потврде привилегије српске, односно не штамнају већ потврђене; види се из његовог „Вотума". Колико је иотрошила лепутација народна око потврде привилегија и шта је стало штампање њихово на латинском језику, што је издала поменута депутација народна; види се из њеног „Издатка", ког смо навели у 10. бр. о. л. за 1908. годину. Поменута је народна депутација издала у Бечу на латинском језику 1748. потерђене привилегије, заједно са екстрактом у штампарији Каливодиној, на 41 листу Мш а само је штампање у 200 нримерака стало 90 фор. 1744. је иревео привилегије народне заједно са екстрактом њиховим с латинског на црквено-славенски натријарашки писар Павле Ненадовић, који је превод издао у бакрорезу у Бечу 1745. „Илирическо-расиански опшчи зограф Христофор Жефаровић" М. 17 листи. У „Српској Баблиографија" г. Сгојана Новаковића, Београд 1869. иод 1743. бр. 3. наведен је исти рад Жефаровићев. Из напред се реченог види, да је превод Ненадовићев кзишао 1745. а не 1743. године. 1743. потврђене су привилегије и штампане на латинском језику, а 1745.,изашле су црквено-славенском језику. Сам „Вотум" Баћанијев гласи: „Во иервих приходим на два вопроси :

1. ашче в настојашчих окрестностех и ствари состојании горје поменутија привилегии потвердитисја имут; и 2. в коем образје тијажде на конец потвердитисја би могли. Ради нерваго сљедујушчее в разсмотрение приемлетсе, јакоже 1. Једна част сего народа, јакоже разумјеетсе д.јејствителње воспријат оружие, и в том стоит, тако, јако регуларное воинство против јего послати должно било; јест ли убо совјетателно в такових случаех потвердити привилегии за то.ј народ прежде, нежели все в покој тамо паки ноставитсе, и народ в должнују покорност себе неотдаст, и ашче сицев зол примјер и сљедование по себје невлечет, и продрзливост таја на толико непоженетсе, да они по том једино толкование Привилегии и Протекционалов бунтовнишчним начином и безсудно просили би, јакоже доволнаја предуказанија за то сут, всевисочајшему признанију подањејше остављаетсја. 2. Такожде тиј, љС Јхже Митронолит сјемо послал потверждение Цржви1егии изходатајствовати, и себе за депутирте цјелаго расцианскаго народа издајут, ихже једин недавно из Турске да је пришел,* други же иак лутеран**, непризнајутсе за правилне депутирте расцианскаго народа, но више того против их натраг послатиа протестируетсе, јакоже во имја 5 расцианских епископов здје предати и под •/. В. прилагаеми мемориал далше показует. 3. В преждних Привилегиах за мажарскују и страни новопридобитија, кромје Митротолита, 7 Епископов токмо расцианских именујутсе, но понеже число тјех до ниње умножилосе, и настојашче невједомо јест, колико их, и в коих дишчриктах обрјетајутсе, иже расцианскому народу предстателствујут, откуду јављает се, немимоходње потребно бити, да Митрополит једино аутентическое назнаменование нињешњих Епиекопов при наименовании, и показании јединаго коего до дишчрикта, јегоже једин киждо их в духовних набљудати имат, и ашче такожде, властију тиј ноставишасја, скорјејше послет, во јеже по том на то при експедиции Привилегии обозрјетисе мошчи. Поред вопроса, како и на кои начин по* Овде је подразумевао Јована Ђорђевића, архиђакона који је дошао из Србије — Туреке. Уредн. ** Овде јо нодразумевао секретара Крижира лутерана. Уред,