Српски сион

Б р . 10.

СРПСКИ СИОН

С тр . 279.

домо творим, идјеже би надлежало что остаде при мени моего предцесора покојнаго Никанора Димитриевића : 1. Прво 2 сакоса, један от беле свиле со златом, а други мали, с мали цветови, прост; 2. ОмоФор један со образи златом везен; 3. Мантиа једна мор от кумагаа; 4. Шчака једна велми ветха и кошчице многе испале. 5. Минеи мали, све 12 месеци; 6. Триод постни и пентикостариј; 7. Григориј Назианзин један; 8. Крст један не велики водични око* ван лажувертли; 9. Стихара 2 диаконска, један зелен а други шарен с цветовима малима; 10. Петрахил један мало со златом ветх; 11. Леген један велики; 12. Пребедрница везена со златом со образом Христовим от кадиФе; 13. Наруквице црвене везене са образи; 14. Појас један мален с паФти сребрни позлашчен; 15. Један свешчник мали сребрн; 16. Голпиа илити панаћиа оковата сребрним синжиром; 17. Сахат трапезни покварен. За сие бо по зановеданију них Г. Г. А. и М. сие твору писание евидјетелствованое, и своеручним писанием подписују и печатију потверждују. У мон. Комоговинском, Февр. 28. 1783. М. П. СтеФан Љубибратић с. р. Коетајнички Епископ. (Свршиће се.) Хрватеко-ееверинеко владичанетво. Прилог историји карловачке митрополије. (Свршетак.) ј1Д)» I. Преосвјашчењејши Г. Епископе! (Атанасију Живковићу, епископу накрачком-славонијском). За грунтове епископске и зданија у Северину, равна јест претензија како и за оне у Карлшчтату и Медку. 0 којеј ја от овуд доволно предлагал јесм на помошч еписконатом, под котораго који грунтови

надлежати имут. Но резолуциа конечна дошла мње ние, да П. В. сообшчити могу. Что слав. Генерал-команда из Бјеловара грунте северинске и зданија сама прегледала и таксирала, узрок јест у оно време онде бивши Г. Епископ Ј осиф ( С тојаеовић), коему било нареждено купно с Генерал-Командом снити се, и права, по коих епископиа грунте уживала, доказати, и цјену их поставити, јако и зданиам, чиим и коликим трошком зданија поставлена; обаче он како евашчо, тако и то кришем хотјел сам таксирати, поставил онакве таксе, кое стид и срамоту характеру нашему на носит, уповал же да ће јему новци изручити се за откуп. Обаче како се видити не само да ће те надежде, но и негли и епархие под своју старост лишити се. Вашего Пр. отвјет за те грунте северинске буди да сте В. П. те грунте и зданија с предјелом вараждинскаго генералата под Вашу епископију -9р%з св#его Архиепископа и Митрополита' Иримили, сљедователње без вједомоети тогоже Архиепискона ни от них отступити, ниже на какову продаж, колми под данодајание пустити се можете, а что мње на предложение повелитсја, ја В. Г1. сообшчити буду. В прочем желају Вашему Преосвјашченству добраго здравија, и јесам В. II. Благохогни слуга Јоан Георгијевић с. р. В Карловцје 22. Марта 1773. 8. Р. Печалну вјест јавити могу В, П. да Г. обрстер Александер Рашковић 15. сего от времених во вјечнаја селенија преминул. Вјечнаја јему радост. II. Истом епископу. Вашего Преосвјагаченства два дражајгааја писанија сушчи ми в Карловцје, исправно примил јесм. Јелико перваго т. ј. продатисја намјераваемаго грунта епископскаго в Севериње касаетсја, еавјетовах с Г. секретаром и В. П. толико отвјетствовати могу между тјем, да понеже от високославне ц. к. Илирическе Дворске денутацие, јако надлежателства нашего никакове досеље нарочне заповјести неимјеем, а без височај-