Српски сион

Си>. 406.

преобрази се пред њима, и засја лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као снег". . . тако еванђелисти описују Преображење (Мат. гл. 17. ст. 1—9., Мар. гл, 9. ст, 1 —13, и Лук. гл. 9. ст. 28 — 36.). Апостоле је све ово веома задивило и чинило им се као да сневају, али се не уплашише уједно. Уплашио их је само глас из облака: „Ово је еин мој премнли. . ." (1Ш.). Кад се цо васкрсу јавио Христос двојици ученша на путу у Емаус — јављање му није ни најмање иеобично. за то га ученици у првм мах и не познају, тек при преломљењу хлеба с радошћу видеше, да је то љубљени Господ, али у том тренутку неосетно, непримећено кад е како, некиди/их бнјстк ил^а. Па и при Вазнесењу Христос не узлеЛе него се узноси — еозношашесА вели еванг. Лука, који је и сам био сликар, у своме еванђељу (гл. 24. ст. 51.) Сам пак ускрс не значи неко силовито излетање из гроба него сјединење душе са телом, једном речи оживљење. И ипак на многим иконама Ускрса Христовог, па и на овој, Христос некако искаче, излеће из гроба, као што искаче играчка дечја притиснута у кутијици заклопцем или, ако хоћете, као тане из топа. Неестетично, недостојанствено — по мом мишљењу. Напротив пак, како је срећно, како је лепо и достојанствено цриказао Предић Ускрс Христов у гргетешкој цркви: Из исеченог гроба у камену, гроба имућног Јосифа Ариматејца у врту му, до којега се улази степеницамн, — из тога и таког гроба, са којега је анђео одвалио затворни камен и овај се падом на степенице преломио, излази бела, свегла прилика ускрслог Господа, са оним достојанственим, оним вечито благим и милим ликом и држањем својим, који изазива у човека усхићење, сузе и — веру. Анђели (мироносица Марија Магдалина затиче два анђела) обрадовани, занесени ускрслим Господом победиоцем смрти и искупитељем човечанства, припали на колена љубећи му у захвалности руке. . . Стражари видевши све ово у смртном страху обамрли, један нагао да бежи... У позадини, из далека, виде се мироносице, које су рано пораниле, да за рана док још Јеру салим спава, помажу Иоуса. . . Све тихо, све мирно и некако природно на овој Предићевој икони, и опет — све тако леио, тако узвишено!

Преображење Христово. Лепа слика. Ипак, отворено ћу рећи, да сам од Паје Јовановића очекивао друкчију интернретацију кичицом оног мало пре наведеног просајања лица, оног етерског беласања пдела, у коме се показао Исус Петру, Јакову и Јовану на Тавору, а за које евангелист Марко вели, да га „белиља не може убелити ва земљи" (Мар. гл. 9. ст. 3.). Можда ја и сувише тражим, ади задовољен свакако нисам. Вазнесење Господње. На једној зеленој и пространој равници, коју шара блистава речица а у даљини затвара планински венац, који се из даљине само плави, пала на колена група људи, апостоли Христови, и задивљени посматрају како им се Господ узноси на небо... Све је то приказано на маленом и тес ном простору, што га је иконостас дао за ову икону, врло лепо и са толико живе пластике и перспективе, да изазива и допадање и дивљење у сваког. Само (опет то „само" !) не знамо како да ову равницу, на којој се по Паји Јовановићу збива вазаесење, доведемо у склад са еванђелским казивањем, по коме се вазнесење Христово догодило на Гори Маслиновој (Види Лук.: Еванг. гл. 24. сг. 50, Дела апостолска гл. 1. ст. 12. — Види и ЕвангелЈе отђ Луки на славанском -Б и руском-в нар&чк сб предисл'>в1дми и подробними обнснителБними прим^ћчан1ами Еп1скопа МГхаила. Ехев -Б. В- б Т ипографги К1ево - Печерскои Лаври 1899. На стр. 643.)? Ако не више шга, али од црквеног сликара мора се предпоставити, да је, пре него што ће приступиги приказу каквог библијског догађаја, ирочитао бар библијски текст, који о дотичном догађају говори. Но овде као да ни тога није било. Силазак Св. Духа на аиостоле (Духови). У дворници једној са дрвеном таваницом збила се у доста стиснуту гомилу дванајсторица апостола са две жене у средини. Над њима, горе засјала нека јарка светлост, која се излила у пламене језичце над главама апосгола, који су очевидно изненађени а зачуђени... Его тако је приказао Паја, Јовановић причање евангелиста Луке о силаску Св. Духа на апостоле (В. Дела апостолска, гл. 12). Првобитно (и на скици и на самој израђеној слици) Св. Дух је био ириказан не