Српски сион

СРПСКИ сион

Б р . 14.

на и онако обремењена плећа народа свалило, а да би се поље отворило, да се архијереји и преко мере ирва главни потреба снабдети могу, ако из прихода означени добара претиче — то су плате нодељене на редовне и ванредне." „Нико не може цорећи да је ово заиста искрени и таки аоступак, који показује, да народ српски свом архијерејству добра жели, да немогућа му дати прекомерна средства изобиљу, не закида оно што се из речени добара постићи даје, и што архијерејство у иристојно стање поставља, јер највеће мере плате од 8000 Фор. до 10.000 Фор. и 20.000 ®ор. заиста се пристојним назвати могу." (Види „Заставу" од 1871. бр. 65. и 117.) Саборски је одбор 1891. у иогледу дотације митрополита-патријарха и епископа одредио првом, да ужива све дотадшпње и данашње приходе, а епископима сваком ио 15.000 Фор. (80.000 кр.) Саборски је одбор иетнаесторице 189М2. одредио митрополиту-натријарху све дотадашње и данашње приходе, но ,ла има годишње унашати за издржање семинара 24.000 Фор. (48.000 кр.), а сваком епископу по 10.000 ®ор. (20.000 кр.) а осим тога 2000 Фор (4000 кр.) за путовање и издржавање бар по једног придворног калуђера. Данашњи пак саборски одбор, изабрат од „мајског сабора", у ком седе сами челик-радикали, ил што би рекао брат Богдан Дејановић „рушигради", предлаже митрополиту-патријарху 150.000 К, а сваком епискону по 50.000 К.! Свега би дакле по предлогу данашшег саборског одбора прнпадало плате митрополиту-иатри јарху и епископима 450.000 К, дочим би по Милетићевом односно саборског одбора од 1871. износила њихова плата 80.000 кр. односно 104 000 К, или просто речено: данашњи је саборски одбор издашнији у погледу митроиолијско патријарашке и еаискоиске илате равно за 370.000 кр. односнд 316.000 кр. Шта велиш радикалио и на ову галаптност твојих изабраника и бранича! НЈ') не очајавај, и не рони цузе радикалио! Не мисле твоји изабраници и браничи тако, та они и сами врло добро знају, да нужних 450.000 кр. за илату митрополитову-патријархову и еииекопску не бп били у стању избацити Даљ и Сириг, а особито, кад би њима „народски људи" почели угЈрављати, каквих има на стотине, који чекају — по обећању — на надзорннчкоишианска места.

Они су поменуте велике плате ставили — као што се „1нговорио" један члан у поверљивом друштву — само с тога, да мислећи на њих енископи, пристану на њихове законотворне предлоге, но којима је енископима одузето и оно мало власти што је данас имају, а кад би то постигли, — онда, е онда би се рекло: пошго се не могу епископима издавати одређене нлате, то им се одређују ове и ове плате, које би наравно било много и много мање од предложених. Ето радикалски народе одгонетке тобожњој издашности твога саборског одбора спрам митрополита патријарха и епископа! А као што је поменута еписконска илата мамац за епископе, тако је исто мамац и за свештенике и проте одређена њихова плата, која се такође не би могла одржати ни прве године, све и кад би ушли за дотацију сви они нриходи, који се наводе, од којих најглавнији не могу и не ће моћи ући. Овако стоји са тобожњом издашности саборског одбора у погледу дотације свештенства, и ко је од њих наиван ил ко је рачунџија, тај нека се даде упецати и натрчати на лепак, а ко зна мало више маслити, тај ће с нама заједно довикнути радикалском саборском одбору : Хвала ти лема на иредлогу твоје г поетич7К', а дотације! Ову је тактику употребио саборског одбора пододбор и спрам манастирских настојатеља, и „удесио" ствар, само је малер то, што „вођа", а подједно и меродавни Фактори не пристају на склопљену нагодбу и погодбу, те се сад мучи мука и премишља, како да се изиђе и пред народ и пред меродавне, због чега се и држи у тајности склопљена у Вршцу погодба и нагодба. У оеталом да данашњи наши радикали и у другим стварима нису ни за нокат Милетићев, који се није рачунао у радикале, и који их је мрзио, него нуки реакционари и натражњаца —, види се најбоље и из њихове скупљене с брда с дола „ Митроиолијске урецбе ", која кад се сравни са Милетићевим од 1870. и 1874. „ Основним народно-црквеним законима и , изгледа ирава карикатура! Дочим је Милетић истакавши принцип, да: „Српски народ источно-православне цркве у монархији Аустро Угарској пма нраво, да средством својих органа самостално уређује одношаје, раеправља, надгледа и извршује послове који ее тичу цркве, школе, просвете, наставни и добротворни завода и заклада, срп. нар. фон