Српски сион

С тр . 610.

Б р . 20.

^ Пахомије Николајевић.

Мостар, 27. септембра. Послије петодневног лаког боловања, синоћ, 26. септембра предао је Вогу своју племениту душу у ман. Житомишлићу протосивђел и велики добротвор „Просвјете" Лахомије Пиколајеви.ћ у 76-ој год. живота, а 53-ој год. узорне свештено-монашке службе. На сахрани 28. о. мј. учествовао }е и Митрополит Петар са свештенством пз Мостара. Врли покојник рођен је 1830. г. у Спужу, у Црној Гори. Учио је у задужбшш Немањића, манастиру Довољп, на Тари (у пљевљанском срезу), гдје је примио монашки чин, у 20-ој год. живота. Као одличаа монаха рукоположио га је у Мостару Митрополит Јосиф за јеродјакона 29. Јуна 1853. г., а сутра дан, 30. јуна, за презвитера, и додијелио на службовање манастиру Довољв. Ту је наскоро постао и настојатељ. За тијем је, као настојатељ, служио у мзнаст. св. Тројпце, код Пљеваља, одакле је због политичких неких разлога као првак народни послан у тамницу, у Сарајево г. 1863. Овдје и у Травнпку је тамновао годину дана. Год. 1864., кад је изашао пз тамнице, бпо му је забрањен повратак у Херцеговину. С тога је од 1864. -1866. служио на парохији у Травнику, гдје су га власти непрестано под надзором држале. Од 1866.—1889. служио је на парохији у Високом, гдје је, као и прије, у другим мјестима, оставио најљепшу успомену. Год. 1889., 17. децембра произвеогаје у старој сарајевској цркви за протосинђела блаженопокојни Митрополит Николајевић као ревног служитеља Христове цркве, који је кроз толико дуго вријеме, и у најтежим околностима за цркву и народ до дубоке старости истрајао — као што иу стоји написано у декроту од 17. децембра 1889. бр. 2090. Од августа 1898. до септембра 1904. г. провео је покојни Пахомије у Чајничу, у епархији херцеговачкој, са годишњом мировином од 600 К. Осјећајући се под теретом старости изнемогао, прошле г 1904. у јуну врли покојник је сву своју уштеду од 20.000 крунадаровао друштву „Просвјети" у Сарајеву, и тијем постао један од првих п највећих њених добротвора. Прије годину дана преселио се је покојник из Чајнпча у маваст. Житомпшљић (код Мостара), ради блаже климе, гдје је до смрти своје и остао. Слава и вјечан спомен узорном свештенику н нријатељу „Просвјете", дичном и непрежаљеном оцу Пахомију Николајевићу! „Српска ријеч" бр. 142.

Г. Стевану Шоману каменоресцу У Н. Саду. Сматраио за своју дужност да Вам се захвалимо па брзој(/и солидној изради и умереној наплати за оиако дивно израђену ограду и споменик нашем незаборављеном управитељу п архимандриту впсокопречасном господину Илариону Руварцу. У ман. Гргетегу 4. (17.) Октобра 1905. Братство манастира Гргетега.

БРАНКОВО КОЛО за забаву, поуку и књижевност. Власник и уредник: Паја Марковић Адамов. — Изалази у Ср. Карловцима (81ауошја), сваког четвртка. Цена је листу за Австро Угарску, Босну, Херцеговину и Црну Гору на годину 10 круна, на по године 5 круна, на четврт 2 круне 50 нотура (или филпра.)

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ.

Број 1174./1У. 1905. 2-3 79 НАТЈЕЧАЈ. Према 16. тачци закладног писма блажене иамети АЕиМитрополита сарајевског, високопреосвештеног Ђорђа Николајевића од 2. (14.) ®ебруара 1893. овијем се расписује натјечај на једну стипендију из његове закладе у своти од 640 К, одређену за слушаоца којег свеучилишта у Аустро-Угарској. Комнетовати могу Срби, младићи православне вјере, родом из Јаска (Сријем), а ако такових неби било Босанци и Херцеговци. Натјецатељи имају своје молбеннце, овој АЕиМ конзасторији до 1. (14.) новембра 1905. поднијети и молби ириложити: 1. Крсни лист; 2. Свједоџбу о добро положеном испиту зрелости односно тс1ех и свједоџбе о колоквијама; 3. Свједоџбу лијечничку да су здрави; 4. Свједоџбу сиромаштва и 5. Свједоџбу оарох. звања о владању свом и својих родитеља. У Сарајеву 21. септембра 1905. Предсједништво сриоко прав. АЕиМ конвиоторијо дабро босанске Н 1 к о л а М с. р.