Српски сион

В р . 23.

1 .РПСКИ сион

! тр. 705

тројица од поменуте господе и сувише корпулентни беху, напуни се соба уједанпут пуна света. Како је у то доба управитељ седео за писаћим столокг, а пред њиме стајаше благајнички дневник штампарије, одмах по своме улазу, стаде пред њега г. др. Жарко Миладиновић — ког управитељ само пз впђења знађаше —, те како уз корпулелтно тело има и сувише јасан глас, рече раздражљиким гласом: ми смо изаслати од саборског одбора. да нам дате књиге п рачуне манастирске штампарије. На тај необичан говор погледа управитељ редом „ми.те госте", те опази да му је уз г. Жарка дошао у госте и г. г. млади прота Божа Поповић, члан саборског одбора. барон Јосиф Рајачпћ надзорник срп. нар. цркв. добара. и Чеда Милутиновпћ ревизор, дакле у истини сами члановп, односно часници код саборског одбора. Заискавши од г. Жарка да му се покаже акт, на основу кога му онп учпнише ову посету, предаде му г. прота Божа пзвод из записника седнпце саборског одбора потписан само од секретара г. др. Лазе Секулића — који у осталом није могао бити ни састављен ни издат у формп пзвода, пошто седнице саборског одбора у то време не беху завршене, а то је бар јасно, да се извод из записника може издати само по одостоверењу и то са потписом председниковим —, те прочитавши га, и видећи да се у њему рече, да се поменута г. г. овлашћују да за заседања седница саборског одбора отиду у штампарију п развиде њено стање, као и то, на ком је основу штампарија прешла у власништво „семе ништа манастирских питомаца", и да саборском одбору још за овог заседања ноднесе извештај, одго вори му: да им нитп може, нити хоће, нпти сме и(дати и показати искано. А не може с тога, што извод није у законитој форми издат, што он има своју претпостављену власт, којој је једино одговоран, а то је „Патронат семеништа манастирских питомаца", који није потчпњен саборском одбору, те ако саборски одбор хоће да сазна, како стоји штампарија, и како је она нрешла у власништо поменутог семеништа, нека се изволи њему обратпти. Г. Жарко се не хтеде на то све обазрети, него непрестано искаше да им унравитељ даде књиге и рачуне, тврдећи да је саборски одбор врховна власт, те да им мора дати рачуне и књиге, нашто му је управитељ непрестано одговарао: да им не може дати и да им неда. А на тврдњу да он зна свој делокруг и шта сме да чини, одговори му, показали сте и у Земуну како саборски одбор зна свој делокруг а и Ви као његов изасланик, те у том

кошкању, видећи г. Жарко благајничку књигу на столу управитељевом, унита га: је л то штампаријна књига, те кад му он одговори да јесте, узеде је и предаде г. Милутиновићу. На то му управитељ одговорп: Ви сте књпгу отели, а ја Вам је нисам дао, нашто он одговори: јесте отео сам је! Видећи унравптељ с ким има посла и како поступа једзн члан нашег највишег автономног тела, обукавши се, оставив госте у собп, отиде Његовој Светости да му се ножали на поменути неовлаштен упад у штампарију, рефершнућн му ток целе стварп. Његова је Светост одобрила посгупак управптељев уз тврдњу, да саборском одбору стоји на вољи, да се обрати „патронату семенпшта манастирских питомаца", те нек од њега иште разјашњења, и упутио управитеља да ником без овлаштења патроната не даје ни књиге ни рачуне. Поврзтивши се управитељ, затекне госте где преврћу по отетом протоколу, те испоручивши им поруку Његове Светости, која им у осталом и онако позната беше из саме седнице саборског одбора, упита их: но шта сте нашли у протоколу, колика мора бити готовина, и кад му одговорише, да износи 96 К 55 пот., оговори пм управитељ: п ако Вам као што рекох пе признајем право које Ви себи нрисвајате и над штампаријол, да не бисте тврдили како мора да су пеисправни рачуни, кад управитељ не сме да покаже готовину, показаћу Вам готовину. Отпшавши у побочну собу, отвори касу и из ње донесе кутију у којој повци стоје, држећи је чврсто у рукама и у даљем растојању од г. Жарка, бојећи се да и њу не би силом узео. Отворивши је, показа „гостима" стотинарку, те како је у истој кутији било новаца и пз другпх благајни, као „Вранкова кола", „Сраског сиона", „Српске књижевне задруге" а п управптељевих новаца, наравно да је у њојзи било впше од поменутих 96 К и 55 пот. односно стотинарке. С тога је изасланство и ставило у протоколу: „Прегледано дана 8. дец. 1905. и пронађено стање готовине у_износу од 96 К 55 пот., но прегледом касе (није прегледом но управитељевим показом) установљено да има више новаца у благајници а то је по исказу преч. госп. Димитрија Руварца управитеља манастирске штампарије зато што управитељ више каса заједнички води а и свој новац држи у истим благајнама." За тим „гости" одоше „во своја си", а управитељ остаде сам, премпшљајући о удесу српског народа, што се и његово највише автономно тело не