Српски сион

О тр . 680.

ОРДСКИ сшн

Бр. 23.

систематски иде за тим, да нам углед у народу иоткопа, пишући о нами најгнусније ствари у „Застави". (А кад се Магарашевићима и њему нодобннма нребаци њихово држања и владање, које нкје достојно свештеника, онда их то боли, и траже да се „Сиопу" забрани такав начин нисања. Но при гоме заборављају, којим тоном пише орган оне странке, којој ти Магарашевићи припадају о патријарху, о епископима, архимандритима и у опште о калуђерству као и осталом свештенству, које је толико свесно, да не припада оној странци, којој осим њеног вође, није на жалост ништа свето. И још има жали боже такових свештеника, који тој странци ирипадају!) Зато у будуће браћо калуђери, будимо сложнији, да дадемо реакцију на деловање такових свештеника, који нису свесни свог свештеничког позива. До виђења на идућем збору! Агатон. / Џ Наставление Митроиолита Павла Ненадовића Фрушкогорским настојатељима о владању ири долазу дара ЈосиФа II. у манастир. Д. Р. На глас, да ће цар Јосиф II. обићи и фрушкогорске манастире, упутио је на наетојатеље манастирске митрополит Ненадовић „Наставление", како се имају том приликом владати, и шта му имају одговарати на евентуална питања његова. Пре него што исто наведемо, навешћемо прво следећи допис митрополитов на настојатеље, који гласи: Честњејшим Архимандритом, преподобњејшим Игуменом, Намјестником, Заклетим Старцем и Вратствам обшчежителних фрушкогорских монастиреј. Занеже вам извјестно јесг, како всевисочајшаго госта Јего Величества Императора римскаго пришествие в предјели нашја ожидаем, тако вам наручити хотјехом, да би от пријатија сего до гредушче неделе попашчили се у ваших шумах лова јелико више можно, т. ј. сернах, зецова и нтицах ловити дати, и ктому у

вашем прњавору и ближних селах животних, младих гушчаћах, пилића и голубића колико можно пристарати и прискорбјети. И како что от такових прибавите, у Карловце абие пошлите. Дано у мон. Гргетегу 4. Маја 1768. Смирени Архиепископ и Митрополит и обоих Цес. и крал. Величансгв Тајни Совјетник Павле Ненадовић Само пак поменуто наставление гласи : Честњејшим Архимандритом, препо добњејшим Игуменом, Намјестником, Заклетим Старцем и всему во свјатих обшчежителних фрушкогорских монастиреј говјејушчему во Христје братству радоватисја о Господје. Јакоже извјестно јест, да Јего Императорское Величество Цесар римски Јосиф втори предјели наша здјешнија про ходит, и всевисочајшују милост имут монастире и церкве наше посјешчати, Тако хотјехом со сим нашим фрушкогорским монастирем наставление сатворити, да: Ашче и невједомо јест, в котори монастир Јего Императерское Величество пријти будут согледати, всаки монастир да имат себе на опрезу и стражи дер жати, и како пред монастирем, тако и в монастирје и в церкви, олтару и трапези чисто держати, и очистити и по трапе зариах и кухинах и келиах уљудно и чисто уредити и кадити и от всјакаго смрада и гнусности хранити. Настојатељ и все братство на скупу в манастирје да находјатсја, нерасходјашчесја, и да воздержитсја от пијанства, но трезвени да будут. Јегда в коториЈ монастир случитсја Јего Императорскому Величеству пријти, тогда да исходит монастира настоЈатељ сам, с јешче шест братиам чино одЈеј &ни в расу и камилавку, настојатељ же и мантију на себе да возмет и пред врати порти монастирскиа ожидајут, ставше на обе стране редом, во јеже би Јего Величество посредје их прити. В проходјеже Јего Величества, да камилавке с капом от главе двигнут и на раменах своих держах, а десним коленом на земљу