Српски сион

О тр. 2.

орпеки сион

вр. 1.

свето; исмева оца, руга се матери, не поштује млађи старијега; у пуној торби и у благу овога света ту му је врлина, а блаженство у пуном трбуху и телесној сласти. То су стазе, на које наводи јеванђеље овога света, то плодови духа земаљскога. Апостоли тог лажног јеванђеља иду широм света и проповедају простодушним народима једнакост, братство и слободу. На северу од нас зажарило се иебо од огња и пламена, који сажиже села и градове; развргле се везе у породици, друштву и држави; закон Божји и грађанеки потлачен, образ поништен, савеет угушена, светиња се ногама гази; на днев ном реду је насиље и отимачина. И то све за слободу! На западу од шс, где је та слобода давно већ поникла и дубока корена ухватила, ево се данас протерује вера и Бог. М то се зове борба за кулуром и просветом и проглашује се слобода савести! Чувајте се браћо тога јеванђеља и не пуштајте преко прага његове аиостоле. Не заборавите, да и јеванђеље Христово ироповеда једнакост, братство и слободу, али у другом и бољем смислу, него што то ваука овога света учи. Ми смо изједначени у слави Господа нашега Исуса Хри ста, збратили смо се посинаштвом Божјим и уживамо потпуну слободу. Слобода! Колико дражи, колико мчља, колико сласти, колико утехе лежи у тој једној речи! За њу подноси човек сваке муке, за њу пада и умире. Слобода само из крви ниче. Али се наша слобода разликује од слободе овога света. Овај иште слободу ума и слободу воље у слободној речи. Ова слобода може да се изопачи, те да од слободне речи постане оштар мач и љути отров, који трује и убија. Погледајмо на добар део савремене штамне и књижевности. А слобода воље може да пређе у са мовољу и у насиље. Погледајмо на политичко и на партијско терорисање. И такова слобода посгаје напаст и оков, А да слободна реч не постане оштар мач, и слобода воље да се не изметне у самовољу и тиранију, доносе се грађански за-

кони. Сваки је закон путо, а о спутаној слободи смешно је и говорити. За елободпа човека нису нужни закони. Наша слобода не познаје закона, пе познаје окова, јер ми смо слободни у духу по Духу Божјем и у вољи по вољи Божјој: „Ако ли вас дух води, насте иод законом." (Гал. 5 гл. 18. ст.) И такова слобода се не изопачује и не постаје наиастза друшгво, него уздиже чзвека и освештава дела његова, јер је Дух Божји непроменљив и воља је Божја света, у којој не лежи зло. Јеванђеље Христово проповеда елободу душевног човеаа, а јеваађеље овога света слободу телесног човека. Према томе ми можемо бити у оков:1 слободни а у слободи робови. И ваистину браћо моја, ја не знам беднијег роба од онога човека, који служи своме телу и не заам љућег господара од телесне жеље и страсти. Браћо! Не дајте те слободе до које смо без муке, без погибије, без крви дошли, јер за нас и нашу слободу поднео је Гопод ИсусХристое страшне муке, пролио је своју крв и умро на крсту. У одбрапи ове слободе гинуше и наши дедови, за крст часеи и слободу златну иролива Србин и данас своју крв. НедаЈте браћо те златне слободе, нити се предајте у ропство телу, кад знате, да је све тиштана у овом веку и да је распадљвво што је на овоае свету; кад знате, како је кратак овај век и да богат и убог, и роб и слободњак и силан и нејак, и научењак и нростак мора поки у гроб. Не тражите на овом свету ни правде ни истине; не печалите душе ваше, јер нећете наћи ни једно ни друго, освм што је истана у речи Божјој и што ће правде извесно бити с' оне стране гроба. Још се многе друге науке шире по свету, што их гради ум човечији под притиском тела, али се ми нећемо препирати у питањима на које је довољно одговорити са да или са не. Држите тврдо веру и бхагодат Духа свегог остаће увек с'вама, и дар Н>егов неће вам се узети, да без муке и науке, као умни простаци расаознате добро од зла и истину од лажи. Браћо моја! Кад будете данас ломили чесницу, сетите се и српске наше браће која још увек муке муче, крв проливају,