Српски сион
Б* 5.
СР11СКИ СИОН
С тр . 139.
одређењу (IV. 24. VI. 29. УП. 12. 19.) могу употребити, само на одржавање и издржавање манастира и њихових дркви. А како је §. I. V. А. Краљевског Решкрипта од 10. Авг. 1868. године, та добра прогласио као саставни део црквено-народног добра, то манастири митрополије Карловачке на црквено-просветне цели доприносе своту годишњих 62.000 К., која се на поједиее манастире распо^езује. §. 2. Распорезана на просветне цели свота од 62.000 круна, употребиће се овако: I. Клирикалном фонду — К 32 000 II. На издржавање м. школе „ 20 000 Ш. Манастврском фонду — „ 10 000
уплаћиваће ју манастири по следећем разреду.
1. Крушедол —- — —
К
8.500
2. Бездин — — — —
п
8.500
3. Гргетег — — — —
99
8 000
4. Ов. Ђурађ — — —
7?
6.500
5. Беочин — — — —
9?
6.000
6. Кувеждин — — —
99
5.000
7. Ковиљ — — — —
99
3.500
8. Војловица — — —
V
3.600
9. Шишатовац — —- —
1.500
10. Хопово — — — —
1.500
11, Врдник-Раваница — —
п
1.500
12. Привина Глава — —
99
1.500
13. Бешеново — — —
п
700
14. Јазак — — — —
55
900
15. Феаек — — — —
)Ј
700
16. Месић — — — —
V)
700
17. Велика Ремета — —
99
600
18. Мала Ремета — — —
55
500
19. Раковац— — — —
55
500
20. Пакра — — — —
99
200
21. Леиавина — —- —
55
400
22. Ораховица — — —
55
400
23. Бођани — — — —
5?
300
24. Грабовац — — —
55
300
25. Златица — — — —
55
100
26. Гомирје — — — —
55
100
§. 3, Уплату разрезане своте
У
§. 2. га-
рантује сабор по.јединих братстава са својим годишљнм у §. 15. одређеним платама. §. 4. Разрезану своту уплаћују управе у благајну код црквених фондова кад и државну порезу. §. 5. Манастирска пмања деле се на покретна и непокретна; а.) покретна су: оранице, ливаде, пашњаци,
ритови, риболови, виногради, воћњаци, шљивици, шуме, једном речи све, што је у грунтовници као својина појединих манастира забележена, и на што се пореза плаћа; б.) покретна су: готовина, вредносни па^ иири и уложне књижице, зајмови, драгоцености и т. д. §. 6. Сва покретна добра свих манастира, као уложне књижице, вредносни папири и т. д. полажу се на име дотичнога манастира у манастирску благајну, а имају бити снабдевене га клаузулом, да се без закључка братског сабора не могу дићи ни употребити. §. 7. Манастирским добриаа рукуЈЈ управе манастирске. §. 8. Управа манастирска јесте целокупно манастирско братство са настојатељем на челу. Делокруг је управе следећи : А. Делокруг настојатеља: 1.) да води управу; у ту циљ стоје му на рашоложењу намесник и економ, који од настојатеља упуства примају и налоге његове извршују. 2.) да застуиа ма,растир у свима приликама. 3.) да води преписку са свима, властима како црквено автономнима, тако и са политичнима. 4.) да чува манастирски печат, да рукује манастирском архивом и библиотеком, да информише правозаступника манастирског; 5.) да чува кључ манаетирске благајне; 6.) да управља манасвирским имањем на основу братским сабором установљеног прорачуна, а нрема 27. §. монашких правила од 29. марта 1899. св. Синодом ироиисаних. 7.) да председава у братеком сабору, 8.) да решава оне предмете манастирске администрације, који нису у делокругу братског сабора означени. Б. Делокруг братског сабора. 1.) да прегледа, испита и установи свакдашњи годишњи прорачун, који намесник на основу 24. §-а монашких правила од 1899. саставља и који се најкасније у месецу децембру сваке године највишем автономном административном органу ради вршења фидејикомисијског надзора нодноси, а то .је, да се исти увери о томе, да манастирско имање није зануштено, задужено, да се нерационално не експлоатише, и да се не прода.