Српски сион

^кгишп

гегсћГвк - кагзвгИсћеп ОгЛвпз (1ег егзетеп Кгопе вгзГег Шаззе, в1с. е1с. 6Е0И6 ВВАНК01/1С Лаз 6В088КВЕ1Ј1 (1ез бзГеггегсћгзсћ-кагзегисћеп 1~еоро1(Ј 0гс/еп8 апШззИсћ Ввтез {ппЈхгдјаћпдвп РпвзШјиМ1аитз а1з згсћЊагез Кегсћеп (Јпзегег ОпаЉ гмс1 ЈНиШ, т Апегкетгипд Ј)етег ТЈпзвгет Тћгопв ип& с1вгп Уа1вг1апс1в 1в%вид1вп Тгеив, зотв Ввтег аиј' кпсћИсћвт, ки1Шге1ет иш1 ћитапИагет ввМв^е вггоогћвпвп ^Гв1(асћеп УвгЛГепзГв, ш квгкгћвп. ЈЈа Шг Вгсћ пигг бегеИз ат 9. 1)вхетћвг 1905. хит Огоззкгеше ЈЈпзегвз ЕеороШ ОгЈепз 1ах(геГ %и егпепггвп ипА Шг сИе ОгЈеггзВгзгдпгеп пкегдвђегг т Шззеп дегиМвгг, Шг аисћ а11е КесМе иш1 Уогтдв етез Огоззкгвикез Лезез егћадеггвгг ОгЈеггз игШ Јегегг Оећгаисћ Аеп ОгЛепзВШиГепдетазз дезШ1вгг, ћејвШеп ШгЈЈгг %ид1егсћ дггасИдз!: а11в ггг с1егг8Штегг еп1ћаИеггегг Р(Исћ1егг деггаи %и вгјпИеп иггс1 ћедеп квтегг %гоеф1, с1азз Ђи сИезез о([еггШсћв Ећгегггегсћеп Ветег Увг<Ивггз1е ипс1 ТЈгпзегез ЕаггЛез УсИегИсћегг \Уоћ1гсо11еггз аиј зокће А гг 1гадеп гсвг&взГ, с1атИ јвЛегтапгг Оггзегв \Упг<Идтгд ЈЈегпез Егјегз (пг Јаз Вез1е (1ез 81аа1ез гтс1 ЈЈггзег~ез Наизез кепгге, игк! (Иезег згећЊаге Вегсегз ТЈпзегег НиШ игк1 Јјетег УегчИепз(е аисћ т кпгфгдеп 2ЈеИеп ап а11еп ОНеп ипс1 1>ег јеАег ОекдвггћеИ т%1 Аеггг дећопдеп ОШше ип<1 с1еп аћдезећеггеп ЕтЈгиске егзсћегпе. Оеде1)еп т ТЈпзегег Вегсћзћаир1 игк1 Еезгс1етз1а(И ИЈеп, ат 31. Јаппег 1906. ГВАМ1 Ј08ЕГ т. р. Бег 0гс1еп8 Еапг1ег: М, РгеГНегг \/оп РааеШ т. р. Аи( аиз&гпсШсћеп Ве/ећ1 8етег КагзвгНсћегг ипс1 КотдИсћ АрозШгзсћеп МајвзНИ. К. К. МЈп181епа1гаШ и. ОгДепз бгеШег: Ап^оп ГгеЈНегг уоп К/арз т. р.

Гвоздене Круне првога степена и т. д. и т. д. Георгију Вранковићу велики крст царског австријског Леоиолдова реда приликом Твога педесетогодишњега свештеничкога јубилеја као видљив знак Нагле милости и наклоности, признајући Твоју осведочену верност Нашем престолу и домовини, као и Твоје многоврсне заслуге стечене на црквеном, културном и хуманитарном пољу. Како смо Ми Тебе већ 9. декембра 1905. год. изволели пменовати великокрсником Нашега Леополдова реда без пристојбе и наредити, да Ти се предаду инсигнија тога реда и сва права и првенства једнога великокрсника овога узвишенога реда и његову употребу према правилима реда дозволили; заповедамо Ми Теби уједно најмилостивије, да тачно вршиш све дужности, које су у правилима набројене и нимало не сумњамо, да ћеш Ти овај јасан одлични знакТвојих заслуга и Наше отачаске љубави према држави тако носити, да ће сваки упознатиНаше признање Твојељубави према добру државе и Нашега Дома, и да се овај јасан доказ Наше милости и Твојих заслуга и за потоња времена појављује на сваком месту и код сваке прилике са оним сјајем, који му приличи и оним утицајем, који треба да постигне. Дано у Нашем царском главном граду у Бечу, 31. јануара 1906. ФРАНЦ ЈОСИФ с. р. Канцелар реда: М. барон Пасети с. р. На изречну заповест Његова ц. и кр. Апостолског Величанства. Антон барон Клапс с. р. д. и кр. министарски саветник и грефје ордена.)