Српски сион

Б р . 5.

У1-ПСЕИ €ЖОЕ

(јтр. 133.

људима, говорећи: „ја ћу право казати, ови људи су чудни, и све миеал имаду о себи како бити, и ни под кога се не подклонити, те тако разминују дан от дне, еда би се како разминуло." Шта је даље било са владиком Стеваном — не знамо, али знамо да је већ неколико месеци- после тога — крајем 1827., или најдаље почетком 1728. год., или умро, или захвалио на владичанству. Ока потоња верзија изгледа вероватнија. На, име у „0к<Јза >1№ о житж преосЕАфЖИ)(Ж ЛрХЈепископижћ ксја ОерескЈА н По/иорскТА Зшлк|", које је нзђено међу артијама владике Мушицког и штампано у „Гласнику друш. срп. слов. (књ. VI. 25. — 88.)", каже се (стр. 86.), да изабрани и потвђени владика римнички От^фан Гакоран прЈжде поскдф!Н1Л престакилсА. Но ми знамо из Дневника владике Димитријевића да то не етоји; он је посвећен био, само је питање да ли је иншталиран и да ли је као такав управљао римничким владичанством. Друга је верзија Швикерова, 39 који вели, да је Стеван иза четири године уступио владичанство Иноћентију Васиљевићу. Ни ово у свему не стоји, јер имамо позитиван доказ, да је за владику римничког цар Карло VI. већ 11. маја 1728. потврдио 40 Иноћентија игумана бранкованског. То је потврдна днплома под поменутим датумом. Дакле, уступање владичанства, ако се у опће догодило којим другим начином, а не смрћу, догодило се је већ након године дана, а не к о што Швикер вели након четири године. Ову своју верзију Швикер ничим не поткрепљује, те јој не можемо слепо веровати, али имамо других разлога, који нам говоре о могућности њеној, бар у извесном делу. На име виделисмо, да владику Сте вана нису имали радо бољари, а тако ието и игумани — те је лако могуће да је осетавши непријатности које га чекају у служби због такови одношаја — својевољно резигнирао на владичаиству. Тим више превлађује ово мишљење, што видимо да „Склзани" не зна, да је Стеван а ® Ше Уеге1т{*. — у екскурсу. 40 Ексиб. прот. М. П. А. К. — Срав. Споменик XXXIV., 129 (б).

посвећен био за епископа — те му не можемо много вере поклонити. Новоизабрани и потврђени епископ Иноћентије Васиљевић, дошао је са, румунским бољарима у Београд на посвећење и донео митрополиту лепе дарове (и дари изрАднилии нришмж). Митрополит га, је крајем Августа или почетком Септембра посветио за епископа. 41 А крајем и. г. 1728. био је сигурно већ и иншталиран у Римвику, јер већ 18. Октобра 1728. г. јавио је митрополит Мојсије темигпварској земаљској админиетацији, да је одредио владику темишварског (пређе карансебешког) Николу Димитријевића, да га заступа при инсталацији римничког владике Иноћентија. 42 Са посвећењем овога владике на епископство римничко. смирили су се Румуни и признали врховну власт митрополита београдског. Шта вигае, одмах су преко својих поеланика и владике, на народноцрквеним саборима 1730., 1731. и 1732., почели учествовати и у управи целокупном правоелавном црквом и народом у архиепископији и митрополији београдској. Тиме су, нема сумње, како од своје стране, тако и од стране државних власти и српског сабора, признати као пуноправни чланови српеке архиепископије. И српски сабор примио их је својски у недра своја, те их је шта, више упутио, да путем њега поднесу двору молбу, да „кад су већ архиепископу потчињени, то треба да се оне привилегије и на њих односе, које уживају остали од архиепископа постављени свештеници. па дакле и они." То учинише румунски посланици на сабору 1732. г. Новембра 15. А на том истом сабору, у ком је проглашена и потврда, прошле год. изабраног митрополита и архиепископа Вићентија Јовановића од 13 Јула 1731., поднео је целокупни румунски клир и тужбу против ердељског губернатора грофа Валиса, под кога потпадаше и Мала Влашка, да се незаконито пача у црквену управу; а епископ римнички јавно се је на сабору тужио против крајовске Адмнистра11 Гласникгв VI. 88. " Споменик XXXIV. 130. (б).