Српски сион
Е». 5.
схеиски сион
С* Р . 137.
базирати на упитној саборској одлуци, и исту као излазну тачку узети, новодом чега су сваки даљни иреговори за сада обустављени. Председник закључује ову заједничку седницу с тим, да се један цримерак овога записника достави до руке високопречасног г. архимандрита Анатолија, Јанковића, као председника одбора манастирских настојатеља, као и да се извести високославни саборски одбор о раду ове заједничке седнице и рада даљега уоутства. Довршено и иогиисано. Анатолије Јанковић с. р. архимандрит. Георгије Видицки с. р. архимандрит Ковиљски. Димитрије Бранковић с. р. архимандрит Беочинчки. Др. Жарко Миладиновић с. р. Др. Мита Мушицки с. р. Божидар Поповић с. р. Гаврил с. р. Владимир Поповић с. р. перовођа. Међутим је дошла одлука министра-председника, којом је исти врагио саб. одбору закључак сабора, против кога су се настојатељи жалили, и изјавио, да тај закључак није обнашао поднети круни на аотврду, но упућу.је саборски одбор да приступи изради штатута за уираву и контролу манастирских добара, као што то одређује 19. §. 4. саборског устројства. Саборски одбор је на ту одлуку министра председника ћутао, и издао је одлуку, којом против настојатеља због неунашања сувишка одређује истраге, коју пак још ни данас није обавио, а не може је ни обавити. Том одлуком ирисвсјио је он и дисциплинарну власт над настојатељима, услед чега се настојатељи, нутем одбора поново оградише против те самовоље, одневши своје ограде лично тадањем министру нредседнику грофу Огевану Тиси, а пошто је у уиитној одлуци саборски одбор назвао настојатеље анархистама, покршуше криминалну нарницу против чланова сабор. одбора. Док је та криминална парница у тску била, дође решење грофа Тисе на протест настојатеља, којим исти признаје сабор. одбору дис-
ципл. власт над настојатељима, наравно само у материјалним стварима, и настојатељи одусташе од тужбе. Одлука министрова штамнана је у „Српском Сиону". Међутим сабор. одбор, и ако је добио налог од министра, да присгупи стварању штатута, није у том погледу ништа предузимао, ма да су архимандрити у заједничко.ј седници у записнику дали очитовање, да ће стунити у преговоре чим министар њихову нреставку ма у ком правцу реши. Прошло је више од године дана од одлуке министра председника, и настојатељи су с иравом очекивали, да ће их сабор. одбор услец те одлуке, а на основу изјаве њихове, позвати, да, п| е^инуте преговоре у ствари градње штатута наставе. Пошто је један архимандрит у приватном разговору са једним чланом саборског одбора дознао, да она у том погледу чекају иницијативу од архимандрита; то је одбор ман. настојатеља, представком једном затражио од саборског одбора да, се прекинути преговори н&ст&вв. Услед те цредставке одређена је Г. епископом Змејановићем у Вршцу заједничка конференција пододбора сабор, одбора и архимандрита, у којој конференцији је пододбор изнео архимандритима један нацрт за штатут, ког су штампали доцније у Руми код Ђорђа Петровићн, без да .је стављено које је године штампан, и ко га је саставио, дочим је саборски одбор на остале своје нредлоге ставио свој број и на којима је потписан потнредседник саборског одбора г. др. Миша Михајловић. Присутни архимандрити прочитавши тај нацрт, и увидевши, да је всти у сваком погледу много сакатији од свих досадањих овоодносних уредаба, изјавише да тај надрт за подлогу штатута не могу никако примити, и образложише своје мишљење мњењем које међутим чланови нододбора не хтедоше у загшсник заједничке конференције уврстити. Мњење монаштва ,, 0 нацрту за манасширску уредбу". Нододбором саборског одбора израфени „нацрт за манастирску уредбу" проглашује манастирска добра за чисто народна добра