Српски сион
С тр . 180.
ОРПСКИ СИОН
да су људи & 1а Бранкове багре ишли у бечке и пештанске архиве истраживати историјске документе? Само су тамо били масни трошковници (гдје се је можда и за папир, на ком је трошковник написан, искало 3 круне), а овдје „одређени орган енарх. управе" имаде иуне хаљине и груди — прашине. У том обрасцу имаде један пасус наслов „Црква". Овјде се опет тражи од „одређеног епарх. органа" и нешто археолошког и архитектурног знања (наравски историјски се и испитивачки дух предпоставља)! „Када је зидана (т. ј. црква), у коме стилу и из каквих сретстава. Имали у њој старина и каквих на иконостасу, олтару, књигама, звањима и т. д." Што је састављач обрасца мислио нод „звањима" у овој рубрици, то можца ни он не зна. Не може се тачно испунити ни наслов пасуса у обрасцу „Имовина у епархији", јер не зна се, што се је мислило рећи: са Имовина а) Епархијска, б) Епископије. Што мора под ставку „Еиископије" доћи т. ј. какова и чија имовина мора ту потпасти, не може се из оног у обрасцу разабрати. Наслов „Фондови, закладе у епархији" јест и тај неразумљив, јер није јасно, да ли ту спадају само фондови и закладе епарх. благајне, или и фондови и закладе цркв. општина, а и то су фондови и закладе у епархији. — Ту треба много посла, кога није у стању за дуго времена испунити „одређени епарх. орган", а треба да имаде појма о рачуноводству, јер треба саставити биланс. — Тујеједна ријеч, коју сам сад црви пут чуо и прочитао и то „ примак То је незгодна и неспретна ријеч, а имаде друга згоднија и то „ирираст и , а код нас је добила право грађанства. Ријеч „примак" ја сам тако разумио. Многи су други рекли, које сам питао, да иод том ријечи треба разумјети „примитак", јер стоји јој у обрасцу насунрот „издатак". За автентично тумачење ово:а израза имаде ријеч г. Мато Косовац. Није то све! Имаде ту још много лијепијех ствари. Енархијска писарна, архива и библиотека. „У каквом је стању писарна, јесу ли сви сниси ту, који су по годинама заведени. Које године архива заведена, у каквом је стању, јесу ли сви списи ту који су у књигама заведени. Најстарији документи из којих су година и на што се
односе: на оснивање епархије, протопрезвитерата, опћине, цркве, школе, повластица, имања вере и народа". Такова су питања (ако и не сва) одређена и за библиотеку ! Ма какав ће се одговор дати на оно питање „ имање вере и нирода и ? „Имање вере"! Ј а то друкчлје никако не могу разумјети, него да. је то глупост. На сва горе наведена питања могли би одговорити људи и у њима се снаћи, који су били у бечкоЈ и пештанској архиви. Колико ли муке и труда, па џабе ти вријеме, треба уложити, док се на ова гштања одговори. Ко то може свршити ? Нека г. Косовац, односно који члан Саб. Одбора (па макар и Браико!) прави пробу, Ја их упућујем на нашу митрополијску архиву, јер мислим, да је сличан образац и за њу издат. „Одређени епарх. орган" имаде, господо, и другог посла, а не само испуњавати овакове обрасце, које је- саставио смушењак. А да може к овом обрасцу приложити какав масан трошковник, ајде де ! Манастири у епархији и то је наслов једног пасуса у „обрасцу". Баш би волио, да сам „одређени епарх. орган" за исиуњавање овога обрасца у архидијецези,. Бар би годинама био у Фрушкогорским манастирима, „преврћући и истражујући", ту би се лепо частио, вукао плату „одређеног епарх. органа", нравио трошковкике, а образац би остао онакав, каки је изишао из штампарског строја. Заборавио сам рећи, да образ захтјева најисцрпнију историју дотичног манастира и сведруго. „Одређени епарх. орган" као „декретални" историчар то не може испунити, за то треба знања, вјештине и времена. Ја смјело тврдим, да је мало „одређених епарх. органа" способно за тај посао. Па што се је хтјело казати са другом алинеом у наслову „Протопрезвитерат?" „Средити по алФабети (треба исправити то мјесто, па рећи но „азбуци" јер се ми Срби тога држимо!) пришслате (!) опћине, а ио текућем броју њихове списе. Даље тако сређене опћине ваља средити по протопрезвитератима, а иротопрезвитерате средити оним редом, којим су сређени код епархијске унраве". Домишљам се, што се је хтјело с овим рећи. Ваљда податке добијене од цркв. опћина треба средити тим редом и послати г. статистичару. Што је хтио састављач „обрасца" рећи с оним „средити припослате" (!) онћине ?" Ма ко ће за Бога, припослати општину из Зрмање у Плашки?