Српски сион

О гр. '258.

ошскм смон

Кр. 10.

Печат је изнутра онакав, какав је и данас исте митрополије. У нг.окело стоји: -(- Дјонус . Пон. Б. М. Правосл. Арх1в. Б^лиг. и Митр. Оер. 1784. (доказ, да је постао те године митроиолитом). Из овог се печата види јасно, да је Днонисије постао митрополитом .још 1784., а не 1785. као што смо ми — не имајући нужних података — рекли у 5. бр. о. л. за 1904. на стр. 114.

П р И Л 0 3 и всторији одношаја наших с Румунима у XVIII -том веку. Од Радослава М. Груји1а. (Продужеае.) 12. 1759., Јануара 20. Писмо мајора МихајловиТм румунском свегишепику из малог Аиолта — Самуилу, којим му досшавља иоменуту молбу иод бр. 11. — да је даде иодписаши, с иечашима ировиђеши и њему нашраг иослати, да је он даље одиреми руском царском двору. Благоговјејниј презвитер Самуил от Аполта Малаго, да се радуете во Христје. Како примите моје писаније, абије да се потпишете, на сије писаније идјеже јесм положил редом крстови, и колико возможете веће да се потпишете от оних болши и да мње пишете от времена кад је изишал из Ердеља отец поп Јон Авраамович, от наших братии Христијан вјерујушчих црков восточнују, котории како невољу имали или от попов, или от мирских о закоње. Да ми пишете всја таја и у каково време јесу били, да знам и ја за ње. Таковују заповјед имам от височајшаго Империја Московскаго. Каково либо досажденије имате да им пошљете внутр во Империји Московској, јако там јест и отец протопоп Јоан Авраамович от Ачнл, коториј трудитсја за Христијанство. И имају надежду у кратко време да хоћете имати Архиереја послата от Империји Московској, с коим не будете имјети досаду, дондеже будет Ер-

дељ. Ешче молимеја за попадију попа Јоана, да имате о њеј бригу, и да ју неоставите у невољи, понеже он трудитсја за всја Христијани. И человјека којего шиљу ти, да се бринете да не упадне у какову певољу с писанијами. И моје писмо јешче пазате, да не упаднет во зље руки, и кад что пишете мене, пошљите по человјеку здје у Суботел, близ Арада, у попа Новака, и он мене обрјашчет идјеже ашче буду. Остају вам благожелатељ. Написасја у Субосељ месеца Јануара 20. 1759 промор мајор Димитриј Михајловић (Препис савр. превода — М. П. А. К.) 13. и 14. 1759. Два иисма румунског свешшеника Јона АврамовиЛа, којим извешшава своје другове у Ердељу о раду свом, иреко руског иосланика у Вечу и мајора МихајловиЛа, да се руски двор иобрине за њи, ше како Ле и сам иИи у Русију — — Честниј и мње љубезниј брате попе Самуиле, попе Јоане от Појане, попе Јоане от Селишча, Константине Петрик от Жииа. Ето обзнањујем всјем братијам вјерујушчим в цркву восточнују, да зна те, да и ја јесм ходлл миром до Беча, и у Бечу јесам се састал с митрополитом и владиком, и видјев лукавство велико у Канц,еларији о закоње, абије отишал сам Елчији и другим офицјером московским. И видјевши и они лукавство велико да они творјат, абије послаша мја у Империју. И тако вам обзнањују, јако имам заповјед, да вам дам извјестије у кои час примите моје писмо, абије да се саупите и да се подпишете всја села у скорости. И како ли бо досаду имали би от вармеђе, абије да дате человјеку, који буде донео моје писмо, јако он будет бринутисја за писма, и да пошљете гдје требује. И какву год невољу и досаду имали би и слишали би, за обрствахтмајстера московскаго да му кажете. И јако услишите за његово господство,