Српски сион

С тр . 382.

ОРПСКИ СМОН

В*. 12.

га је на том иуту све до у саму Сараволу. И Сараволци су изашли на мног) кола на границу свога хатара. Коњаници сараволски нарочито су упали у очи. У највећем трку јашу као да су срашћени за коња, прави банатски козаци. Иосле званичног дела ту је био ручак у дому г. Милоша Челекетића пароха, а после ручка кренуло се око двадесетак кола и много козака у Срп. Бел. Св. Миклуш. На граници хатара дочекало је и иоздравило изасланство црквене опћине срп. вел. св. миклушке и у име политичке власти г. ХадФи надсолгабиров. Које сриских, које романских и немачхих кола било је ту око стотину и требало је много времена, да се тај велики караван гостију и пратилаца сиде с кола. Од Срп. Св. Петра и СенгМиклуша порасла је пратња са протама гг. Јованом Новаковићем, темишварским, Станком Жупанским, арадским и Стеваном Николићем игуманом манастира Св. Ђурђа и с много свештеника. У Срп. Вел. Св. Миклушу прво је у српској цркви био дочек, а после је г. епископ одсео код пароха г. Петра Агриме. То вече срп. пев. друштво вел сент миклушко које је славило двадесетпетогодишњицу свога оиетанка, приредило је серенаду и бакљаду г. епископу у почаст. Коровођа друштвени вредни и заузимљиви г. Д. Јанковић изрекао је гом придиком лен поздрав г. енискоиу, а г. еиископ је друштву усрдио захвалио и лепо отпоздравио друштву и присутном многом народу. Сугра дан пре литургије г. еиискон је у присуству иредставника цркв. оаћине срп-вел-св. миклушке одликовао црвеним појасом пароха г. Петра Агриму, који је сгекао много заслуга за народ и ираво славље у своме месту. На архијерејској лигу| гијп, којој је у лепом и иространом храму присуствовао велик број народа, прво је нојало месно срп. певачко друштво, на онда је даље прихвагило вел.-кикиндско на далеко познато друштво, „Гусле", које је заиста право уменички изводило све пијесе. Г. епископ је овде изговорио дивну беседу народу у напред означеном кругу идеја, која је с највећом пажњом саслу-

шана. Још је г. епископ у бираним речима лепо поздравио славу двадесетаетогодишЕБИце свога опстанка певачком друштву тамошњем, које је тога дана ту славу славило. После литургије ишле су званичне депутације црквене опћине, полигичке власти, среског суда, свештенства, учитељства и свију конФесија, те су поздрављали г. енископа, на што је г. епископ свима нојединце усрдно захвалио. У 2 часа после нодне био је свечан заједвички банкет у великој дворници гостионичкој, на којем је било око 150 учасника Ту су осим званичзих здравица изговорене и многе друге лепе и родољу* биве здравице а надсолгабиров г. Хадфи наиио је леиу здравицу братству српског и мађарског народа. У вече је била свечана беседа певачког друшгва срп. вел. св. миклушког, на којој је суделовало и вредно кикиндско друштво „Гусле". Поштоје прво иредседнвк с микл. пев. друшгва у кратком и језгроватом говору се сетио заиста леиих и ретких родољубивих трудова и подвига г. Д. Јанковића, тамошњег званичника, који је кроз 25 годииа био душа иевачком друштву, вршећи сасвим бесплатно короводство дужности у њему, — певала су оба друштва наизменце више леиих песама врло складио и са финим ниансирањем. Друштво „Гусле" певало је четир врло тешка мешовита збора: један духовни кон церат, У. и X. руковет од Мокрањца и „Крстоносце на мору", и својим заиста уметничким певањем је и нашу и страну публику задивило. 12/25. јунија носетио је г. епискон још Срп. Чанад, где је силан свет прикрилио улице. И овде је дочек као свугде био срдачан. Носле званичпог дела овде је старина парох г. Андрија Путић угостио госте ручком, после нодне у 8 часа г. епископ се са својом свитом и у нратњи много кола и коњаника кренуо у Орп. Вел. Св. Миклуш, одакле се у пет часова после подне требало жељезницом вратити натраг у Темишвар. На тргу је силан народ ноново дочекао г, епископа и у непрегледном низу кола