Српски сион

ЈБ*. 11

ОРИСКИ

0*Р. т.

Из сеја окрестности јавје видитсја, јако братија мон. Раковици со всјеми своими иравами и вешчми монастир состављајушчими со нашим моеастирем и 1739. соединилиеја, а пустија, разоревија никим необитаемија стјени мон. Раковиди поетавше развалинами, престали бити монастирем. Можно что во посљедствии времене на развалинах реченаго монастирја наздан нови монастир под именем Архангело Михаиловскаго, и можно. что под тјемже именем еушчаствует и во настојашчее времја ка кови монастир в Сербии, јакоже и у нас здје во Фрушкој Горје два сут монастирја Архангело Михаиловска, обаче тој неможет омотритисја јако ониј мон. Раковици, котораја с нашим монастирем соединиласја. Прочее Ми неосниваемсја толик на правје означеним уже соединением нашу двоју монастирју снисканом, колико уповаем на шчедроту и благоутробие онаго великаго Императора, коториј православне иовсјуду зашчишчает, враги тогоже побјеждаја, вредњаја искорењаја, надшија воздвизаја, разслабленија укрјепљаја, и котори ј^коже крјепко надјеемсја по сердечному одушевленију своему за православнују вјеру иашу ненозволит нашеј свјатеј обители чуждој всјакија помошчи пропасти. Б великој Реметје дне 22. Апр. 1847. Свјатјејшаго Синода богомолец игуман Пахомиј (Будић) с. р. с братством. * * * Кад смо већ код манастира Раковице, навешћемо од 12. Јан. 1700. писмо игумана Михаила, писато владици будимском ЈеФтимију Поповићу, које је значајно с тога, што се из њега види, или да је он 1700. бво игуман и да је под њиме у то време зидана трапезарија, или да је у то доба био неки други игуман Михаило. Како је и 1730. био игуман хаџи Висарион, а по поменутом писму, био је и нре 1700. хаџи Висарион; биће, да је било два Михаила и два хаџи Висариона, игумана у Раковици. Исто писмо гласи: Преосвјашчењејши и Богољубезњејши

Г. Г. нам же милостивјејши Влагодјетељу. Сим нашим обшчим писанием, на знание творимо и молимосја вашему преосвјашченству ради једнога монастирскаго казана, кои јест био остао у покојнаго нашего старца Арсенија, у селу Калазу, те се јест шним крмио до коица живота своего. Пак посље негова преставленија по случају јест отишао тамо поп Исаија наш, обаче без воле покојнаго хаџи Висариоиа и без допушченија монастирскаго сабора, те јест обдржавао и тамошни монастирски виноград и казан. А саде јесмо разумјели, да га јест био заложио у једнога Немца за петпадесјат Форинти, а В. П. јесте разумјели зато, пак јесте дали Немцу 15 Форинти и казан узелисте к себје, да небисја монастиру шчета учиивла, за кое велико благодарствуемо шчо сте ту милост учинили. А саде по заповједи Господина Архиепископа, будући да иде наш поп кир Леонтиј у Беч, јесмо му соборно заповједили, да сја наврати у В. П. да провиди за тај монастирски казан, и ако ћете ктети В. П. да га купите, да држите ово наше писание за сведочбу, и да дате новце поиу Леонтију. А ако ли нехоћете га ви купити, ви да прохесапите ио правди, колико врјеме сте держали казан, и ако се неисплати сума за 15 Фор, шчосте дали Немцу, а ми јесмо дали воли нашему више помјанутому пону кир Леонтију, да продадругим казан, г;-је би могао и В. П. благодарно да наплати трошак, зашчо саде Бог вјест колики трошак имамо зашчо зидамо трапезарију из нова, пак неимамо шчим. А поп Исаија неима никакве илаке с казаном, зашчо тамо он ние послан от монастирскаго сабора но ние ктео да се покори покојному хаџии, но много му се јест противио и скрб нриносио, и отишао само да самоволствуе, а ми овде Бог вјест колики труд имамо, зашчо стара братија сва су се преставила, и теке се трудимо с њеком младом децом и радимо да бисмо шчо поновили, ал смо празне руке, сего ради молимосја В. 1Т. непрезрите сего нашего моленија. А брат Исаија ако хоће доћи здје у монастир ми му небранимо. С коим совершением ирепоручуемосја на свјатија и архипастирскија ви молитви.