Српски сион

Сге. 326.

бр. 12

време пошао јн госп. конзилиар Илиа Шчрбеј у Сибин госп. обрдиректору, за инше потребне поелове. Ја сам пропоручио от своје стране, за те госп. Архиеп. послове да спомено и када је споменуо госп. обрдиректор није се противан тому јавио. Само причина закасненију јест била за приход писмо госп. госп. Архиеп. да хоће доћи, и ниово дошаствије ожидајући шчоби приличном милостином шчаке ради и овај приход покупивши заједно госп. Архиеп. приказали. — Госп. Архиереј: И ми смо почели говорити, да није то отлагање по уредовленију било, него шчо је должно госп. Ахиеп. побрати, да се одаво попи сатому учинио то се надлежало, а за шчаку или ти пристојну милостин.у то на воли господара конзилиара и остали духовних и мирских (то нам го ворећи игумену, почео његов поп шчо нам јест и толмачио говорити о себе (Ја ћу право казати ови су људи чудни и све мисал имаду о себи како бити и ни под кога се не подклонити, те како се разминују дан от дне еда би се како се разминуло) то каде је нам изговорио онда је игумну по влашки казао и кад му је исказао игуман јест и паки нам сказавати, да је данас био код господ. конзилиара Илие Шчрбеа, и говорио му за покуплене обичное от свјашченика; а Илија Шчрбеј отговорио докле се иншчалира нови Епископ и поставит у Римник у Епископију онда ће се расписати и ласно покупити. А и ми смо почели онда говорити, како толико времена дангубимо; мисмо мислили да поћемо натраг са савргнееим делом до сад дома оправити се, а ово цели месец дана како смо дошли никаква посла нисмо упословали, а доста и окром сего дела нам потреба великих, какоти сад је прво шчо овде залуду седимо, а особливи нам надлежешчи послови отрагу остају, такожде и све народни, кои се опредељују от госп. Ахиеп., а каде ешче на то оста немо чекати док се ново избрати иншчалира и Епискупију отведе, и докле се распише и покупи достаће ту отлагаља бити : Ипопсифије отлагати на светлу администрацију а администрација на

Ипопсифија, а ми очекујући у монастиру вашему калабалук чинити и досаду (а ви тамо овамо ходећи труд поднети наипаче дангубу у ово послено време) Мислимо да ћемо и Васкрсениа дочекати, него докле сам ја овдека потребује вам настајати за тим послушанијем, да би се новци извадили, за чшо је овде Ипосифије, а овде светла администрација, а овде протопопе не може један испред другога изветовати се и ви у скорому времену можете своје послушаније извршити. И на то Игуман ответова, кад је тако, а ми ћемо гледати с Ипопсифијем и с протопопами, да се овде где нађу новци и то да се намири докле се покупи от попова. И ми рекосмо хаа тако и вала и на том беседу окончасмо и растасмо се. 29 приде архимандрит Иларион.... нам казивати за тисменскога.... е летос писмо от господина принео за игумни и бољари однесао и каде су прочитали оно писмо било је од њега за неке от духовних написато оваким глаголом (будући бојари тужили се писмом на неке овдешне духовне госп. гоподину Архиеп. шчо се меша}у у ствари које се њима не надлеже, пипху по господствујујући и по бегу и на по отвејући госп. госп. Архиеп ) то јест саветовао је госп. госп. Архиеп., да от духовних неиграју книге по Бечу. На то је тисменски говорио да се та книга изда ћенералу, и заклонением Ипопсифиз евим и Архимандритовим остала је и вије издата ћенералу. И сад исти Тисмењан са сва 4 конзилиара корешпондирујет, једно с мошиамису (?) у коншилуву, а друго у сваке ствари пристаје, ашче и сапротив духовноме реду : он каже такое, како му и сама дела показујут, шчое противо господина ћенерала Ђ.еорћиа Кантакузина говорио да је: блотул будући му мати Србкиња, на које се и суд купио и исти се Игумен после молио и прашчао и господар ћенерал, будући благ и добар опростио му је. От конзилиара се чувајте, а најпаче от Илие Шчрбеа вистијара зашчому је обикновение свагда человјека обманути. Политиком се чини да га болгпега Христјанина неима, делом