Српски сион

(Ј тр . 380.

СРПСКИ

СМОН

Бг. 13.

На нарастосу је био искупљен леп број интелигенције, грађана иришких и околице и ратара из ирљавора и Нерадина. Међу осталима беху присутни г. г. Михаило Мишић, иротојереј и иарох бечки, и српски кн>ижевници др. ЈГаза Костић, Сима Матавуљ, Васа Вујић умировљени уиравитељ карловачке гимназије п патрон њен. У 1 сахат по нодне нриредило је братство богат ручак у трпези, на ком је било до 50 особа, за народ и сиротињу било је у авлији на два места постављена трпеза, те је сваки отишао задовољан кући и пожелео иокојном Илариону вечну памет, што му и ми довикујемо. Батали ! Један наш пријатељ из Београда, који је био одређен за председника бирачког одбора приликом последњих скупштинских избора у једиом забитом крају, видећи бираче како изгледају, поче им тумачити изборни закон и како се поступа с куглицама, пашго му они здговорнше: батали господине! Знамо ми то врло добро. На иитање, а од куд знају, одговорише му: а како не би зпали, кад скоро сваке друге године бирамо посланике, а кметеве по неколнко пути. И ваистину, исти веселнпци, истииу рекоше. То знају, а не знају, нити их уче позвани оно, што треба да зиају. Еаквих има и данас ратара у Србији, види се пз писма једног нашег пријатеља екоиома, који је на лечењу у Врнцима. Исги нам рече у писму: „ а код њихови сељака још по сгаром, они се нити мичу нити крећу за временом, они жању жито и на волови вршу, један човек води два вола а други тера остраг волове. Кад овршу, они веју лопатом на ветар, па се хвале, како је један овршио и извејао на дан 2, другп 2\ а трећи 3 вреће жита, и како им је баш било доста док су то урадили." Д и Сремци и Вачвани смејемо се њиховој вредноћи и њиховом раду, и кад станемо им говорити како се код нас ради, они веле, то не може човек издржати. А винограде подижу све сметеиим радом и пикако да дођу до внна, није година, за то нема грожђа, а ми им велимо : код таког рада не ће вам бити никад добра година, нити ће вам виногради икад родити." Ето плоца „српског" политизирања и увлачења ратара у политику. Ал' друкчије није могло ни бити, кад се и у Србији као и код нас по српски почело од политпкеМи по гласању ратаровом процењујемо и оцењујемо

свест народну, од које пмају корпсти којекакви голићи, који се помоћу његовом дочеиаше мандата, да ]"ахат жнве, а ратара се сећају само кад су изборп. Нови чланови. За редовне чланове Архидијецезалног свештеничког Конвикта у Ср. Карловцима до 10. јулија о. г. уписали су се: г. г. нрота Иван Маширевић са уплатом два оброка 40 К, Григорије Јовић парох из Карловаца са уилагом 100 К, Јосиф Драгишић парох из Рујевца 20 К, Павле Зековић иарох у Карловчићу са уплатом 100 К, протођакон Макарије Гаврилов са 200 К и прота и проф. богосл. Јован Жпвковић са 10 К на рачун своје чланарине од 200 К. За члана приложника унисао се г. Коста Николић адвокат у Карловцима са уплатом 40 К на рачун свога ирилога од 200 К. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Одговори уредништва. „Рокге1-у". У 186. бр. донесе „РокгеГ, гласило хрватске пучке напредне странке, чланчић с насловом: „Прото Руварац о валповачкој скупштини", под знаком § §., у ком се писац његов осврће на наш чланчић „Хвала Богу" (в. 12. бр.) Да је исти чланчић напиеао поп Јово Магарашевић, одао се измеђ осталога и тиме, што се позива на „Нови Лист", у ком је он — наравно безимено-одговарао на наш чланчић „Само се цепкајмо!" Г, Јово упиње се у својим чланцима да нашу јерархију престави браћи Хрватима као противнике слоге између српског и хрватског народа, углавл.ене и прокламоване речко-задарском резолуцијом, а то изводи на основу наших чланака — које је он изврнуо. Да г. Јово није рачунџија и чедо „рачунског рода", он у својим умотворима не би потрзао нашу јерархију, пошто смо ми изјавили у више прилика, да смо за наше питање ми сами одговорни. Ал пошто му то иде у рачун, он би сшпм да изазове против ње мржњу код Хрвата и да је предетави као противнике слоге. А да и ми нисмо противници слоге између српског и хрватског народа, то смо толико и толико пута показали, а показили смо и у књизи: „Ево, шта сте нам криви!" Што смо пак тога уверења, да се слога између та два народа не да постићи резолуцијама, то знају они, који памте какве све резолуције ниеу донашане у том погледу и то од каквих људи, од којих није пи једна постигла оно, што се у њој истицало, те да према томе не Де постићи ту слогу ни најновија речко-задарска резолуција, створена и донесена од сувише што-но реч шарених људи, међу којима има и најжешћих дој учерашњих противника те слоге.