Српски сион

Б р . 13.

СРПСКИ СИОН

С тр . 359.

скопата у Орему у опште и на посе Сремско-карловачке Архидиецезе".) А од дворске је угарске канцеларије на Срем, потврђен Вићентије 18. Апр. 1720. Декрет царице Марије Терезије од 29. Августа 1752. (Свршетак.) Сам декрет царичин гласи: От римскаго цесарскаго, в Германииже, Хунгарии и Бохемии, кралевскаго величества Архидукеси, аустријскија нашеја всемилосгивјејшија Госпожи високодостојному Г. Архиеи. и Митрополиту Павлу Ненадовићу греческаго закона неунитов, со сим в милости да јавитс.ја: како да јесу их ц. к. величество оне от Г. Архиепископа и јему подложенаго клера греческаго закона неунитов и от всего илирическаго Народа, како и неменше от различних комитатов мажарских на против навластито в посљедних недавно прошлих љета повтори- I телне донешене тужбе и тежбе с' всевисочајшим негодованием примили, и за то часто острјејше указе давати морали, занеже да су такове обоих стран тежбе како от стране илирическаго народа, тако и от стране осталих подаников и бивателеј кралевине хунгарске највише измежду обоих стран, уже, от многих љет укорененаго разногласија, и часто пак такожде от различија законов обоих народов произишле, познало се, кое может бити и узроковало, да једин или други народ свое донешене тужбе с в.јашчеј) жестокостију предлагал и в.јашчи.ја важности бити мислил, нежели посље в развидјении в дјељех тако важно бити нашлосе. Но занеже их ц. к. величества всевисочајше в воли намјерение и крјепка резолуција јест, сва таква между ниховими насљедними поданици и подложници укоренена раздвоенија и нејединости, откуд најпосле жесточајше тужбе происходити обикоше упразднити, и в таков устав воложити, да би добра слога, и опасно воле јединство целог илирическог народа и осталих подаников и бивателеј кралевства мажарског утвердилосе непремјено трајати учинилосе, занеже обоих без всјакаго различија народа и закона их ц. к. величеству, како своеј всевисочајшеј земледержци једнаком дужностију об-

везани јесу, и један како други, за вјерне подложнике держетсе. Тако: јесу их ц. к. величество со тим подвиглисе всешлостивјејше резолвирати, и под 27. истекшаго недавно мјесеца Јулија чрез сво.ју ц. к. мажарску дворску канцеларију и сво.ј кр. мажарски намјестнически совјет, како и на Госиоду стате кралевине Хорватске остре заповједи всемилостивјејше послати учинити, да се клер греческаго закона неунитов купно с целим вјерним илирическим народом у ниховим от стране добиених и от их ц. к. величества славњејших предков благоутробњејше получених, а от их величества самих всемилостивјејше потверждених привилегијах неудручајут ни стесњајут, него свагдар по мјерје ш содержанију тјех (привилегии) трактирајут како неби вјерному илирическому народу на нихова п. к. величества височајше негодование к праведној тужби у напрец повод даосе, но паче да они како вјерни поданици ко обчувању нихове постојане дужности и вјерности поошчрава,.јутсе, а не из узрока шчо гречески закон исповједајуг частореченом народу више шчогод него друтим "католическим подаником и бивателем кралевства мажарског носити налагаетсе, а навластито католическа Г.Г. Архиепископи и Еиископи цјелаго кралевства и к нему инкорпориратих земља клер восточни.ја церкве гречоскаго закона неунитов и цјели овај закон исповјел:ајушчи народ, ни под један начин у дјејствију в.јери, или им добро заслуженими привилегијами допушченом закону, ни у најманшим да не сметајут ни препетствујут. Ашче же манше кога год на унију остратом или каквом силом натерајут, него паче свако умјерение и духовну кротост к многопоминаемому клеру греческаго закона неунитов и цјелому илирическому народу употребљујут. Равним начином и све вармеђе, магистрати и спахие поданике греческаго закона неунитов у распису контрибуцие или земском налагању, како и у других к тому надлежашчих, и дациах осталих равно и изискивању тога, шчо су они своим спахиам давати дужни, ну у најменшем преко правде и правице да необремењавајут ни отежујут, и кад пред суд позвани будут или другојачие престаги их имаду, тихостију и отложивше сваку злобу и мерзост их да трактирајут. И занеже такожде је^.у тежбе от илири-