Српски сион

С ЈР. 536.

СРПОКИ сион

Бр. 19.

А<1 бр. К. 1102.1780. ех 1906. У Загребу 4. коловоза 1906. Бр. III. 3444. ех 1906. Наредба Кр. хрв. слав. далм. земаљске владе, одјела за богоштовље и иаставу од 4. коловоза 1906., којом се прописује црквено-словенски часловац и жалтир за младеж грчкоисточне вјероисповјести у ввжим пучким школама. На приједлог предсједништва православнога српског архијерејског синода у Карловцима од 17. српња 1906. број М. 371. и на основу установа §§. 6. и 101. закона од 31. листопада 1888. о уређењу пучке наставе и обравовања пучких учитеља у краљевинама Хрватској и Славонији, налази кр. хрв. слав. далм. земаљска влада одјел за богоштовље и наставу, књижице под натписом „Црквено-словенски часловац за иравославну дјецу народних основ■ них школа III. разреда. Сасшавио Миша НешковиЛ, кр. жуп. школ. надзорник. Цијена 18 ф." и „ Црквено словенски исалтир за иравославну дјецу народних основних школа IV. разреда. Саставио Миша НешковиЛ, кр. жуп. школ. надзорник. Цијена 18 ф." као уџбенике одобрити, те за употребу у опћим пучким школама припустити, па се друге сличне књиге употребљавати не смију. То се проглашује знања ради. Пречасној архидијецезалној конзисторији у Карловцима знања ради односно на цијењени допис од 17. српња т. г. број М. 371. За бана Милан Ројц с. р.

НЕЗВАНИЧНО.

Једна прееуда конзиеторијална од 1750. године. д. р. За време митрополисања Павла Ненадовића, постојао је у Карловци духовни суд — Конзисхорија. Ко су његови чланова били 1750. год., види се доле.

Овде доносимо једну значајну његову пресуду, из које се види, каквих је било у то доба калуђера. Иста гласи: Преосвјашчењејши — Понеже на повељение вашего високо Преосвјашченаго Господства ми долуименовати престасмо в резиденции Карловач кој и духовному Консисториуму представисмо первјее преподобнаго Проигумена Фепечкаго Давида, за оних 20 дуката, и нам пресудствујупшим показа живое доказателство, т. ј. два друга Смајива како устмено тако и на писму свидјетелствујут, сирјеч: Михаило и Јеремија да проигумен речени јест истино дал нима троици 20 дуката. А понеже сицева доказателства имјеет, и јако свјашченику по 25. правилу св. Аностол иовељено не ротитисја и кљатисја, разсудихом, да Смаја может и должен јест јему проигумену платити 20 дуката. Друго: Игумена Нила кувеждинскаго испитахом за јегово дјејание и тако сам пред нами сказал, да в глубокују ношч на самују сиропустнују недјељу изшел из монастира, и по прњавору калугера Јоаникиа тражећи, и от своего отца обтуженаго сина, бил се јему перваја кривица. Друго: у тому случају невина два человјека избил. Трећа: Прњаворскаго кнеза кућу заиалио, и с пупжом по прњавору (оаившисја вином и гњевом) ходио. Четверто: калугерице и кнежеву жену и цинцара Атанасиа жену, псовао и тукао, и под арест чрез тују ношч метнуо. Пето: ;кнежева малога сина код оваца саавајушча избио. Шесто: вративши се из прњавора једнога цинцара с пушком јеговом био, и пушку о јего искривио. Между коими и многа неудобства в сију ношч јесу дјелалисја. За котораја преслушителнаја дјејанија опредјељаем наше мњение и судим: да речени игумен Нил, чести и сана игуменскаго лишен будет, такожде и из монастира в други премјеститсе. Ашче бо он настојатељ сице творит, что подчинени јему творити будут. Но обаче понеже јего первое (!) погрјешение ниње јавилосја јест, аки человјек плот носјај прегрјеши за сие на