Српски сион

Сте, 78.

ОРПСКВ

сион

Бр. 5,

3—4 дана пије се у порти, а вино, печење, таљири и т. д. у цркви стоји. За црквену славу црква купи 6—10 акова вина, славски кум В — 4 дана пије и зановеда за 10—20 К. а братија долази после подне на вино и пије се док траје •— да црква не штетује. Леп је обичај на свакој литри вина црква има 6 —10 пот. и за корист црквену долазе да што пре попију вино а не да самој свечаности резању колача — присуствују. Пред вече траже чираке и свеће, тутор и председник заповедају а црквењак и против заповести попине — донесе чираке са часне трааезе, да буду сведоци свакојаких чуда и покора па кадкад и проливања крви а но негде и, убијства. Наше власти забрањују точење пића у црквеним оградама, али то се тиче појединаца, а не цркве, шта више то је за то другима забрањено — ^удрују нркв. одборници — да црква може имати користи. Свештеник не сме аредложити да се узме аков вина или накупи у селу, јер ће цело село устати против њега. Наш свет тешко ће се помирити, да сваки ириложи цркви колико може и хоће, а да се не точи вино у порти, јер многи долазе само да пију, јер је вино јевтиније него у крчми. Ако ће свештеник да се популарише, мора настојати да од цркве направи качару или бар арендатора, тутори с председником — келнери, а попа мора с њима седити и пити док им је воља. Ако ће против рђавог обичаја устати, онда је против цркве, па кад је попа против цркве и село мора пустити да црква иадне или попа се курталисати. Неможе се све описати, али морам споменути, да се нађе и такових тутора, који шаљу кући вино, јагањце своје продају по што хоће, а „коже 3—4 поједу у салати", на што је ]едан рекао: „боље би било да су коже исекли за салату, бар не би зејтина трошили". (Па нека им је на здравље!) Овом злу треба стати на пут, појединац не може, али сви треба да заведемо лепше обичаје — да се не пије 3 — 4 дана, или треба виша власт да забрани под одговорношћу целог црквеног одбора. (Свршиће се.)

Званична исправка. У 39. броју политичкога листа „Мадуагог82&§", која излази у Будимпешти, изашла је једна белешка, у којој се тврди, да сам ја 12. II. (31. I.) о. г. ириликом свећења свечарске водице богословског књижевног друштва „Слоге" у тропару чина водоосвећења изоставио име Њ. В. краља и место тога уметнуо име Њ. Св. иатријарха Георгија. У 24. пак броју новосадеког листа српске народне радикалне странке „Заставе" (јутарњи лист) труби се, како су „на оном месшу где долази побједи иравославним христијаном на соиротивнија даруја, изменули овако: иобједи свјатјешему патријарху нашему Георгију первом на сопротивнија даруја . . и тако „место поб.једу народа над противницима, цоје у карловачкој цркви побједу патријарха Георгија над противницима." Изјављујем, да ни једна од горњах вести не почива на истини. Ја сам и ове године као и до ове, од како сам свештеник, обавио у свечаној гимназијској дворани чин водоосвећења приликом свечарсгва герепоменутога друштва онако, како је те од вајкада обичај у православној нашој цркви, то сам, по тој освешганој црквеној пракси у изменљивом делу тропара на првом месту уметнуо: „ксепрескЈтл^кишшВ и д«ржакнвл»8 и<мшратср8 и кралгс н<нш<и8 ФранцВ1«>сиф$ гкркол^", на другом: „прдкославнимх )(рист1ани!.«х нлшит" а на трећем: ,,сват-ки1ШЛ18 патрЈархВ нашел^б Г^ргУгс". И то је истина. Ср. Карловци, 3. (16.) фебруара 1907. Протопр. Јован Живковић, проФ. у богословији.

ЛИСТАК. В е с т и. Затвараве сабора. Пошто је радикалска већина, по изласку ив сабора г. г. епископа и самосталских посланика остала сама у сабору, те поред свег тога, што је природни председник Ње» гова Светост известила сабор и оградила се против даљег његовог држања до превишњег решења свога утока, она се на то не хтеде обзирати, него је на врат-на нос посвршивала све што је и какоје хтела, и у суботу 3. о. м. одгодио је потпредседник седиице саборске до после ускрса.