Српски сион

бр. 8.

СРПСКИ сион

с®р. 123.

На његово се место пријавише заклети уг. адвокати: Васзлије Лавић, Павле Јовановић и Георгије Ружић. Збор фрушкогорских манастирских настојатеља је изабрао 10. Јануара 1827. Лавића 8а „замјењајушчаго фишкала" на пробу, са годишњом платом од 600 фор. б. вр. Митрополит Стратимировић је потврдио ивбор Лавићев 14. Јан. и. г. Пошто је прив. фишкал Лазић био нетачан, то је ва правог фишкала у почетку Јулија 1831. изабран био Димитрије Рогулић, на чије место буде ива бран 24. Нов, 1882. у Веочину за фишкала Стеван Булаћ, адвокат и табуле судејске вировитичке жупаније члан, а за вицефишкала Јован Кирковић, адвокат. 1809. био је фишкал фрушкогорских манастира Георгије Константиновић.

Мандатарство Иларионово у Темишвару 1882. године. Д- РКакве је горке дане Иларион проводио у манастиру Гргетегу после именовања Германа Анђелића за патријарха; види се и из овог писма његова, што ми га је писао на Божић 1882., у ком рече: Драги мој Мито! Жалостан сам ти Божић дочекао. У кући немир и раздор, потстакнут наравно са стране и_^ можеш мислити с које стране. Она двојица (Самуило и Гедеон) ђипили против намесника (Агатангела) и Јоце (Јовичића), те непрестано шурују и дошаптавају, гце се такова дошаптавања радо примају (у двор). Уопште се вика подигла против Јоце ко бајаги, а све је наперено против мене. Оће да ме приморају, да с&м бежим из овог пакла. Осим тога раздора догодила нам се и несрећа да су нас лупежи ноћу између вторника и среде похарали: однели нам сву сланину, све шунке, месо и кобасице, пошто су обили троја врата.

Ја тада нисам био код куће, а у кући нико није чуо лупу. То је мало чудно — и сад живи међу таким и с таковим људима. Живот ми је и онако већ од дужег времена огорчен, а сад ми је баш догорчило. С тога сам збуњен и незнам шта да радим. Овако се не може живити. Жао ми је што ти тако пишем, ал и то ми у јаду мом мало ублажава, што и кад помислим да имам кога, ком се потужити могу.

Ја држим да си ти јачег духа и да бар ти нећеш клонути: та и онај, који ми је загорчио живот мој и који нам се обоици попео на душу (Герман), има Господа праведног, који ће му може бити још овде на земљи судити. Свака је сила за времена. Желећи вам од Бога свако добро, остајем ваш т Ј Јован. Не могући Герман, а још више његова „славна" околина, која му је и после смрти онако лепо осветлала образ, Илариона трпети у Карловцима, где је био привремени ректор богословије, буде Иларион упућен да има напустити Карловце, и отићи у манастир. После тог упуства, писао ми је Иларион из Гргетега 17. Фебруара 1882. ово писмо: Драги мој Мито! 32 Чуо си већ, да сам отписом Њ. Светости (како је Иларион био дисциплинован калуђер, види се из овог, где он и у писму брату, после онаког поступка Германова, не титулише га друкчије него Њ. С.) из Пеште разрешен од сваке дужности у Карловци и упућен, да се без сваког прекословија и отлагања на прво моје определење у ман. Гргетег отдати имам. Ја сам се том високом Налогу повиновати морао и сад сам у Гргетегу, те од тог'удара не могу још никако к себи да дођем, јер знам, да ће и даље мере сљедовати. Па што ми је моје невоље. то ме још