Српски сион

С тр . 154.

СР11СКИ

СИОН

Б Р 10-

и неке се ствари и годину дана и више одуговдаче само зато, што немамо у автомији екзекутивне силе. Али поред свега тога, виша власт треба да надгледа, како се њезиии налози извршују, јер ако се то неће чинити, увек ћемо се на неред тужити, а ред ће бити само идеал за којим тежимо, а никада постићи нећемо. Кад се не извршују Еалози највише автономне власти, онда је јасно, да и други налози остају само на панзру, и да их председници неких цркв. општина не респектују, а на извршење и немисле. Истина парох је члан цркв. скупштине и одбора, има почасно место — с десне стране председника (кадкад сумњива поштења), али ипак поред свега тога он је слаб и немоћан да изврши налог више власти, ако се томе осгали противе. Парох је оозван да пази на рад и ред у цркв. скупштини или одбору, налаже му се, да има присуствовати цркв. одборским и скупштинским седницама, али у неком месту ииак неможе еишта учинити, јер се нађе и такових председника. који сматрају пароха као неку Фигуру, — без права — па неће да га послушају, зато виша власт треба да му притекн* у помоћ. Кад цркв. општина одуговлачи са извршењем налога више власти, или ако неће да га изврши, парох би требао да извести вишу власт, и она даље да предузме кораке за очување авторитета. Овим пак не иде се затим, да парох постане као неки комесар у црквеној опћини, него да као — јецини, у неком месту позна« валац закона настоји, да у црквеној оп» штиеи влада ред, а закон и налог више власти да се извргаује. Дакле парох треба да извести вишу власт о расположењу цркв. општине услед налога исте, ако неће да изврши закон и налог вигае власти, а вигаа власт треба после тога, да целу ствар узме у своје руке. А.ли данас парох несме известити вишу власт о нереду, незаконитости и невршењу налога више вдасги, јер долази одмах сумарпи поступак, акадгодје боље и корисније ћутати.* * Што је код нас данас овако, тозге је уарок то^ што парох није предс дник. А да је он председник, њега

Циркулари митрополита Павла Ненадовића фрушкогорским манастирима. Приопћио Тихомир Остоји!. Сви манастирски разноврсни протоколи потичу из доба овога реформатора фрушкогорских православних манастира. Чим је сео митрополит Павао у столицу патријарха Арсенија, он је наредио ма^ настирима, да циркуларе уводе у протокол. Али се ово извело тек о генералној визитацији 1753. г. Тада је он оставио братствима фрушкогорс гих манастира последњч рок за увођење протокола, наредивши 16. јуна, да сваки манастир на» чини „три памјатнија протоколи, у сваком по шест тестета да будет, н то, ако не имате готових нових, да имате таки поћи в Карловцје пухпинтеру тамошњем тоја наручати и кад до^емо, в киждом монастирје да приуготовљенија обрјашчем." У својем додатку монашким правилима Вићентија Јовановића, Ненадовић је (у чл, 8) установио нарочит поступак за циркуларе, како би све ишло брзо и уредно. По овом пропису циркулар је из Карловаца ношен прво у манастир Раковац. Чим је акат стигао у манастир, морао га је игуман или, ако он није био код куће, намесник отворити, прочитати и наредити манастирском чиновнику, иротоколисшу , да га од речи до речи упише у манастирскн протокол. За већи циркулар се остављало за препис 3 сата, а за мањп сат и по; ако је ствар врло журна, онда га требаше што се брже може уписати. Чим је циркулар био уписан, игуман би га морао потписати и назначити кад га је примио и онда прд својом „копертом" и печатом послати даље, у други манастир, где се исто тако чинило. Ко би што пропустио учинити, на пр. не би назначио у циркулару кад је приспео у манастир, или би га преко одређеног времена задржао, би вднст већ аиала притећи, а овако већина председпива ради шта хоће. И докле год не Оуде парох председник, не ће и не може бити реда по нашии општинаиа. Уред.