Српски сион

вр. 10

СРПСКИ

СИОН

Стр 157.

је да код Јоана Матића, школског епитропа има на продају црквених и школских књига. мај 11. (24) [,,В доминиумје нашем Даље"] Наређује молепствије да престане киша. авг. 6. (25) [Из Раковца] Позива на збор у манастир Раковац 8. августа, да се посаветују о сукобу са жупанијом и илочким спахилуком. септ. 13. Шишатовачки архимандрит Вићентије Поповић позива на збор 16. септ. у Ириг у дом манастира Хопова ради манастирских послова. септ. 25. (26) [Из Беча] Како ће скоро изаћи комиеија да разгледа земљу, треба ће трошка. Позива да се шишатовачком арх. да „репертиција или рефена" за трошак. септ. 25. (27) [из Беча] исто што и у пређашњем акту, Само у додатку иште митрополит од манастира вина, шилера и бермета* окт, 22. Вићентије Јовановић Видак, аеп. и митр. прото^акон, објављује манастирима патенат Марије Терезије од 21. јула 1752. г. управљен на Темишварски Банат, против тајног врбовања. [авг. 29. У протокол је уведен отпис „Дворске Депутације у банатских дјелах", упућен Ненадовићу, о привилегијама Српскога народа]. окт. 2. (28) [Из Беча] Митрополит рефлектује на пређашња два акта и препоручује „чесном клеру и славном нару", да се угледа на своје претке и да се држи онога што је у актима наређено. дец. 15. (29) Божићни поздрав. (Продужиће се.)

ЛИСТАК. В е с т и. По закону од 24. #ебр. о. г. православно срп скож свештенству у Далнацији одређују се'петогодпшњи доплатцп од 100 круна до укључпво 40. године службе, а мировина може битп највећа од 2000 круна. Наш тудпнданскн сабор, смиловао се те је закључио, да умировљени свештеник — без обзпра на године службе — има годншње 1200 круна.

И да је то решење донесено у законитом заседању, а не у крњем сабору, чији закључди и онако не важе; рекли би му и на томе: евала, јер боље је и 1200 кр. мировине, него досадашњпх 800 круна милостиње. Да је код нас било у своје време више памети и родољубља, а мање лудпрања; данас би и наши свештеници могли имати 2000 круна, а п внше мпровине. Овако имају мању милостињу и после 40. годишње и више службе. него што имају мировине градски редари. А што је дотле дошло, криви су и нашн назови свештенички посланици на досадашњим саборпма. Уместо, да су настојали, да се донесе мировинска уредба за свештенике, они су играли већином јадну улогу, нотпомажућн странке у саборима. Атина &ути, Петрово-оело говори! Во времја оно, докле беше слоге у српског народа, а не беше јакова, Атипа је — Нови Сад — у свима народнам питањима давала пмпулс и ишла напред. Данас пак мора да ћути, а коло предводи село Петрово еело у Бачкој. Жавео поп Панта! Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.

Читуља. У недељу је 14. о. м. умро овде код своје матере парох ривички Никола Макси&. у 34. години свога живота, и сахрањен је уз велико саучешће. При опелу је началствовао високопречасни г. арх. Иларион Зеремски, а присутна _је била и Његова Светост, и сво свештенство карловачко оба реда. Са покојником се оиростио у дирљивом го вору друг његов г. Гига Јовић. Како гимназијска, тако и богословска омладина са својим проФесорима, отправила је покојника до вечне куће. И неколико општинара из Ривице, дошли су на сахрану свога мииог и доброг пароха. Брат Никола је био примеран свештеник и све га је село волело, што је показало и тиме, што су сви нлакали на глас, да им је њихов добри поп Ника напрасно умро. Патећи од загушљивости, пренет је Накола у недељу овамо, и носле једног сахата умро је, оставивши удовицу са двоје нејачи. Не можемо а да не похвалимо ревност и љубав пречасног г. проте Васе Констанстиновића, који је брата Николу ио пропису обукао п постарао, да му буде сахрана што величанственија. Вечан спомен брату Николи!