Српски сион

С тр . 146,

СРПСКИ сион

В р . 10.

докуменат ФотограФише, а врло је добро сачуван. Тај докуменат гласи : РгеовУећв^епеЊвети МоуезпеШзети СгоеросИпп, СсИпи пат осги I агћЈравЉт Ер1екири ОепасИо БЈтоУ1сћ С2(1гау8{;уш1е па тпо§а1а Бе1!а. 8ас1а уата оћсгпап1то Ргео8Уећз1:еп1 Совросћп какозе оус Н иоуоте §гас!и па1асгЈто 1 паћзи сгегкуи јтато 1 Ј:акопат 8101 сга^уогепа тпо§о угетепа 1ако п1еето то§исћ1Ј (ЈегхаМј ес1по§а 8уећб1ешка ко1 §1ес1а па тпо§о р1асће згаћз^о еб! паз та1о оус И ј кси 8е па1асг1то Ио пе1та 81аћеН1е 1п кисће ас1ги§о евто 8 \'е рпеа1с21 кој 81о1то 8ћи1]§от 1 уеШ-а пата <Зо1ас21 8гато1а о(Ј 1аНапа сгаћб ^опаб 1ша о\чП 1 ЗегћаИа \ §гека 8уак1 паб 8Уећ81еп1к петохе гесНИ кој песгпа 1 §гесћк1 1 Зегћзкг рго81ШО рошсгпо ргео8 \ т ећб1еш 6о8ро(Пп 8а(1а е(1по§а ге^оупјка росгпајето ко1 зе 8а<1а п сгаски тоге паз роћакепо 81ихИ1Ј ко1 пе§1ес!а па уеНки р1асћи ројтепи тНг10 У1асћ81аУ1сћ ебто еште коп1еп!у 1 8п1ћоуот боћгот тПоћесћот 1 (1орић81еП1ет 8\ е1ош скбшегот сгаћ81о осће пата (1осћ1 бшћоујт ћ1а§об1оуот како тогето оћав1а1у с!а§а роћ81епо рксћато ј рго81то рошсипо 1 сгеНуато 8уе1и Бе8П1сги с1а роћзаНи рге8У1е1Н ресћа! 1 р^вто (За§а сћаб ргје с1оћ1ето 0У1е уеНк1е РгасгпЈка с!апат пе81о1 сгегкуа сга1уогепа (1апа8 пећи(1е огато1а ос1 1а11па ако ев1 пав 1ша1о (1апат ћи<3е! развг 1 Ш1 уаћбе оусге. п 8е§ши па 10. АргШа 1792. &ега1ато (даље ненрочитљиво) Мићо (?) Ристивоевић (?) (и ^ . 8ауа 8кепћб1сћ ^ ечат. АИапазЈо Соб^апИпо. На дечату (од дрвег воска) је и икона добра и јасна Успеније Пресвете Богородиде и година 1790. Натпис око лика не даде се прочитати него само ово: ОР0ДО . . . . ЕК .. . В .. А . . Т . 8 ^ Тешко да је сачуван тај печатњаку Сењу. Ис. Е. Пејновши

Неприлике Лукијана Мушицкога у Плашком.* Д. Р(Продужење.) Прошле године у „Српском сиону" навелисмо поднете денунцпјације у Беч против адмивистратора горњо-карловачког владичонства архимандрита Лукијана Мушицког. Навелисмо и његове одговоре на њих, као и одговор гомирског арх. Јосифа Рајачића на оптужбу Мушицкову. А навелисмо и мњење истражне комисије арх. Стевана Станковића и генерала барона Вајдера, како о поменутим денунцијацијама, тако исто и о одговорима Мушицковим и Рајачићевим. Сад ћемо још да наведемо изакулисне радње у тој ствари, како би цела ствар шго јаснији облик добила, а подједно и како би се што праведнија оцена и пресуда могла донеги и створити. Пре свога одласка у Плашки, добио је архимандрит Стеван Сганковић следеће писмо из Карловаца. Пречестњејши Г. Архимандрит мње особено високопочитаеми! В сојувје писанија Јего високопревосходи телства нашего милостивјејшаго Г. Арх. и Митрополита на вашу Пречестност под днешним в предметје денунцијации њекија противу Г. Архимандрита и администратора Карлштатскија Еиархии от вашеја Пречестности, изсљедоватисја имушчија, чест имјеју Пречестности вашеј ва високое иовељение Јего Превосходителства објавити, да би, поелику јешче прежњаја њекаја тужба противу тогоже Г. Администратора всевисочајшему мјесту сотворенаја 4. Маја т. љ. в Премишље от Г. фелдмаршаллајтнанта Станисављевича изсљедована бје, Пречестност ваша пут ваш в Плашки на Загреб взјали, како би от сего Г. фмл. извјеститисја могпи, јест ли негли какови тужбени пункт з сеј от вашеја Пречестности изсљедоватисја имушчеј денунцијации находјашчисја и тамо изложен бил; и что во смотрении таковаго освидјетелствовалосја, и о иних, јаже в призрјении изсљедованију иодлежашчија денунцијации * Види бр. 25. пр. г.