Српски сион

Вр. 21.

СРПСКИ

сион

С тр , 335.

„шпицлове" — било је и тајвих шпидлова у разним сталежима, а у томе су били особите среће Земун и Карловди. Земун због Веограда, а Карловци због седишта митрополита-патријарха. Укииућем војеие крајине, умалио се код »нашег народа и број јавиих и тајних шпидлова, ну, од како Јаков заиоче у „Застави" рат против сви.ју оних, који не бојећи се његова „псторична ножа" и пера, не ће да се клањају њему и њему подобној браћи; од тог доба на жалост сваким данои све то више и више расте број тајних шппцлова и што је не само за осуду, него и за дешперирање то је то, што у том колу уз осталу интелигенцију играју видну улогу и ао неки „народни аросветитељи". Кад се дошло већ дотле, да човек од њих није сигуран шта говори у пријатељском забавном друштву са свим поверљиво; да ступи с њима у једно друштво са извесним програмом и цељи, пошто се међу њима нађе л таквих веселника, који достављају поверљиве говоре тамо, где ће их злоупотребити, односно да одаду иротивиичкој странцп цео рад и шта ко пише у њиховом органу; то је оида врло велико зло и поквареност, и том злу и тој поквареностиЈ треба што пре потражати лека. А томе је једини лек, ирезирање и избегавање таквих веселника, односно искључење из изабране дружине. У том погледу треба и дужна ја карловачка интелигенција да учини почетак, јер није ни јуначки ни родољубиво дружити се и частитп се са онима, за које знамо какви су и за што морамо да мислимо шта ~Кемо пред њима говорити. У Карловцима је поникао „Соко", иа он треба и у томе да учини почетак. Дела делије! 0 наследнику познатог раскнеза карловачког Шандора Радовановића, који је предузео његову часну улогу, те што не може сам да види, чује и испипа, шта се где ради, говори, ко све долази у Карловце, с ким се састао и ко га је испратио, тчује од својих агената, па, то све доставља „Застави"; о њему и његовој улози нпје вредно ни речице проговорити. Знамо, како је Шандор прошао, па шат и он буде његове среће ! Уредник: Димитрије Руварац. протојереј.

Одговори уредништва. Госиођи Ј. Л. велеиоседници у Д. — Ви сте иоштована Госпо на са свим погрешну адресу упућени. Како ћете Вашу знатну сермију устуиити „цо-

брим душама од адамског колена као што рекосте, и учинити њих и њихову децу сретнима, а себе обезбедити за старост од сваке нужде и невоље, и створпти себи угодан п миран жпвот п свако поштовање; те ствари ми нити разумемо, нити смо се икад с таквим стварима бавили и ааиимали. Изволите се Ви поштована Госпођо обратитп на овдешњег окружног проту г. Јована Јеремића, или још боље па иекадашњу Вашу суседкињу Гоепођу Папапанпиицу, која је као што знате оно учинила, што Ви тек хоћете да учините, те сад проводи веселе и радосне дане, хвалећи Бога што је нашла апђеоске душе, која ће Вак радо дати у том погледу савета н научити шта треба све да иретходно урадите, ако желите жељено иостиЛи, ако Вас већ он не би могао уз остале бабе примити „во своја сиј", што ће му можда могуће бити док сагради започету палату. С. С. у Земуну. — Чудпш се што председник Ваше занатлпјске певачке задруге бега од цркве, као нечастиви — ил што би рекао покојни Даћебога сатанаило — од крста. Чудиш се томе, а не ћеш да помислиш, да то можда чини и стога, што му је као што знаш и сам врло добро, био отац што би рекли Србијанцп много црквен човек п унапредитељ црквеног иметка, па пошто није и еам такав, јер је сву љубав своју иренед на ми ш му српско-немачки народ, боји се да му не падне на мудру главу кандило или полијелеј. И да му се не дај Воже то догоди, шта би радили земунски пангермани, ти српски нријатељи, а да и не спомињем земунске и околне Србе, који у њему гледају свога спаситеља, са кога ће и од кога ће потећи улицама мед и млеко, док само заседпе у палачама саборскиж на Марковом тргу односно парламентском. У осталом само стрпљења, па ћеш се чудити нечијем нитковлуку, кукавичлуку и родољубљу, те не ћеш пмати нужде завидети ником на данашњем им богаству и разметању, и жалити се па твоју поштену сиротињу и нематпну, јер ти је савест чиста и мирна п не маш се бојати да се може на теби осветити ичији грех.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ.

А<Ј К. 607/пре8. ех 1907. 3—3 33 С Т Е Ч А Ј. На упражњено место пароха у српско-православној црквеној опћини у Гргуревцима Ш. плаћевног разреда овим се стечај расписује. Компетенти имају своје ваљано инструјисане молбе овој конзисторији до 31. маја о. г. п. ст. поднети. Архид. Конзисторија. у Карловцима 5. (18.) маја 1907. Предеедништво.