Српски сион

Бр. 25.

СРПСКИ СИОН

С тр . 389.

С тога ми држимо и цело иисање радикалних листова и листића о прода-ји беочинске каје, и закључак и мајског и тудинданског сабора за прости радикалски маневар, удешен за опсенити простоту, и да народни фишкал не ће ни смети данас нокренути нарницу због продаје бзочинске каје. Да продаја беочинске каје не може теретити Његову Светост, види се из наоред реченога. По прочитању министровог отписа, Његова је Светост позвала чланове саборског одбора да поднесу писмени предлог ако га имају, и да у тој ствари и није било референта. Поднесене је предлоге ставио на гласање и прогласио закључак већине. У погледу држања у тој ствари тадашњег народног фишкала др. Михаила Полита, наспоменути нам је то, да је он у поднесеном изштају саб. одбору (бр. С. 0. 4406/1418. ех 1894.) рекао, да је за одобрење продаје беочинске каје компетентан нар. црквени сабвр, а ако би саб. одбор хтео дати дозволу за њену продају, онда би он морао узети на себе и потпуну одговорност црема нар. црк. сабору. И на основу овог његовог правничког мњења, донео је саб. одбор 14. Дец. 1904. одлуку (бр. С. 0. 4805/1485. ех 1904.): да остаје при својој првашњој одлуци бр. 0. 0. 285/52. ех 1891. т. ј. да не налази ни сада себе надлежан, да ту ствар реши, него се држи већ изреченог мишљења, да је нар. црк. сабор надлежан у том питању. По објављеном превишњем одобрењу Његова Величанства продаје беочинске каје, ставио Је земаљски посланик на уг. сабору др. Паја Дракулић на председника кр. уг. министарства барона Банфију интерпелацију, у којо.ј га је питао: „ко је цоднео ради исхођена превишње потврде онај уговор, који су у ствари продаје беочинске каје начинили између себе манастир Беочиа и тамошња фабрика каје?" На ову је интерпелацију барон Банфи одговорио у уг. сабору да је он то учинио, те навео и разлоге на ком је праву и из каквих је разлога то учинио. Да не би у целини одговор Банфијев наводили, који је мало повећи, уповорујемо читаоце, да је он штампан у овом лиету у бр. 43. ва 1895.

Овде ћемо из њега извести само то, да је рекао и ово : „— — држећи за своју дужност, да по саслушању министра нросвете и хрватског бана — јер је ман. Беочин на земљишту краљевине Хрватске и Славоније поднесем ову ствар на превишње одобрење. У својој иредставци Његовом Величанству изређао сам антецеденције; подробно сам разложио, да је овде реч о изузетном послу, разложио сам, да нам је дужност водити рачуна о одговорности у колико је реч о изузетном одступању од саборског устројства; али да, поред те одговорности, нисам препоручио Његовом ВеличанстЕу да одобри продају, манастир би био јако оштећен, и с тога је Његово Величанство, узевши у обзир моје разлоге, и најодлучније нагласивши, да ово одобрење бива само изузешно, дало своје одобрење". И кад овако стоји са продајом беочинске каје, може ли се друкчије назвати „Народностино" писање о тој продаји, а ио њој и „Заставино", доли простим^хзсћ-ом, измишљеном у подлом и гадном циљу, да се само забуна и узбуна произведе код нашег лакомисленог света и цокварене српске интелигенције, ко,;а и такв измишљотине шири. # * Дуго смо се домишљали, шга је дало повода веселнику „Народностином", да сада покрене питање о продаји беочинске каје. Сумњали смо, читајући његове чланке и дописе и онако „између редова", да му је циљ била до мало упозори оне „горе", како се код саборског одбора ради несавесно, а и да се мало баци каменом на Његову Светост и изазове сумњу и против њега. Ну, сад пошто смо дознали, да је кр. угарски министар председник заискао сва акта, односећа се на продају беочинске каје; сад нам је јасна цела ствар. Да се из посланих списа не ће моћи испоставити никаква несавесност; у то смо уверени, као„ што смо уверени и о томе, да ће се министарство јасно уверити^ какви су оно људи, који су га упозорили и на ту ствар.