Српски сион

СРПСКИ сион

Б р . 25.

пастирскоју вам склони нребиваем и јесми всегда Арсениј Четвертиј. Тогожде дња отцу протосингелу П?ртенију Павловичу во Арадје. Пвсмо ваше под неизвјестним числом текушчаго мца из Арада к нам отпушченое, исправно ми получили, и за всја добро разумјели, на которое днешае}у почтгју, во отвјет вам болше представит неможем, развје: что провинциалиста касаетсја, о том промотрим и разсудим; ниње же пребиваем Арсениј Четвертиј. Аир. 18. дне протопопом сирмијеким. От 5. тек. из Карловца отпушченое ваше ниеание исправно получили ми то* гожде 17., в коем и всја от вас нам представлена обстојателства добро разумјели, на које настојашчаго времене (будугачи да смо иремногими обшчими дјели, куино со здје обрјетајушчимисја Преосвјашченими Го сподами Архиереи и обоего чина народними депутирти зјело окупирани) недосојеваем ино что* вам во отвјет представити, развје сие: т. ј. јегда здје иочатое дјело благим увјенчаем концем, и тамо благополучно пријдем, тогда и о всјех полезних старание наше нриложим, разсудивше и все по рјаду учредим. А что свобод свташченических со их економиами касаетсја, то закључаетсја в милостиво изданих привилегиах, о которих ми код јеја кр. величества вседушно приљежихом и приљежати будем, да би онаја всемилостивјејше потверждени и в пред ностојано во своеј сиље обдержавани били. Ви 360 между тим временем, свјашченство, церквиже и христиапство в над лежателном настанлении содержите, к Богу молитвами о спасении своем, к јејаже кр. величеству, вјерностију постојаноју утверждатисја поучавајге и настављајте, наипачеже о благостојаиии Государствованија и о побједје над супостативппми јеја кр. величества молби по всјех церквах творити учреждите. Притом паки неможем прччину знати, что учинисја да отуду депутиртп не пријдоша, допушчено бо јест да они све свое

теготе и тужбе наипаче при садашној војње что су цретернјели да попишу и овамо по депутирти да пошљут, иак со всјех стран депутирти пријдоша, отудуже никтоже. Прада да ми здје и без них трудимсја, али би надлежало нам имјети во свидјетелство их тужби писменија. Ибо ми сице неможем знаги что свак по себје терпјел. Зато насгојте да би с подписаними тужбами поне јединаго депутирта с трошком ј^лико скорјејше отправили, с коим иребиваем Арсениј Четвертиј. Тогоже дња Г. Архиереју темишварском. Писмо В. Пр. от 11. тек. из Темиш вара к нам отпушченое, тогожде 17. исправио ми здјес пријмили, и за всја колика нространо и добро разумјели, и что убо похода депитиртов от тамоганих краев касаетсја, зато Пр. В. сим во извјестие творим, да от здјес експресе преко шчаФете от Г. реФерендара Вебера, на та= мошне Господствујушче прво заповјест јест послана в тој сиље: чтоб избратисе имушчим депутиртом овамо нојти, отуда невозбранено било. Убо, ашче би всемогушчаго помошчију, бољезн вам допустила, добро би велико весма сотворили, когдаб и В. Пр. сами у персони овамо појти за тјажесг неприписали: Ибо хотја ми, с вашим согласием и вотумом контенти јесми, обаче, јешчеби нам мвљее и дражајше било, кад би вас в самом дјеље у персони видјели, како и надежди не отступајушче со упованием вас ожидаем и пребиваем Арсениј Четвертиј. Апр. 23. Г. Админиетратору Андреју в Карловец. Вашему синољепију сим сообшчити на мјерихом, како настојашчеју почтоју карловачкаа вароши житела, а имено Михаил Стојков жалобнују тужбу на жену Перлину нам иредлажил јест, да оеа свакими способп пастоит и радити принужденим начином, за опих 500 Фор. код него бин ших, интерес от него наплатити, и того неправеднаго узрока ради, великое утје смеиие и досаду јему творит. А понеже оние новци (како многим