Српски сион

л\

Год. XVII.

Број 31.

ЗВАНИЧАН ЛИСТ ПРАВОСЛАВНОГ СРПСКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ ЗА ДУ10ВНЕ, ЦРКВЕНЕ И ЈЕРАРХИЈСКЕ СТВАРИ. У Ср. Карловцима у недељу 5. августа 1907.

Један листак из деепоције Архијерејеке. д. Р. Кад човек погледи како је уређено код милитарије, где су сваком одређене и дужности и права и где је слободно и оном простом солдату жалити се и лека тражити против неправде и насиља својих претпостављених; а види како код нас у натој цркви још ни дан данас није онако у том погледу, како би требало да буде, пошто поред наших уре ђења још и данас може што-но реч старији да се растреса према потчињенима: ваистину се не треба чудити, што код нас у свештеничко-монашком сталежу има мало самосталних и одлучних свештеника и калу^ера. Јер, не треба да је свештеник или калу^ер (па и сами архимандрити) отворена опозиција своме архијереју; него довољно је и сама проста денунцијација или сумња, па му је довољно да буде гоњен. А поред нашег препотопског конзисторијалног судског поступка, може се врло лако и за ништа доћи до „манастирског ручка", како од стране Архи-

јереЈове, тако исто и од конзисторије, за чије се чланове у последње време бирају просто слепи партизани, те поред све заклетве, да ће чланови савесно делити правду; на њу се при решавању слабо обзире, него на партијске интересе. Некад је бивало, да су богослови морали узимати рођаке владичине за жене, а и данас се догађа, поред свег тога, што данас не постављају свештенике владике, да — поред наше покварености и куковичлука — владике протурују своје рођаке — зетове — и пријатељице одпосно њихове мужеве за парохе у најбољим парохијама. Не треба ди се бацамо у далеку прошлост, где су свештеници и калуђери били робови, над којима се не само епиекоп-дијецезан над њима по вољи растресао и гонио их; него и у наше је младо доба било и придворних кал}ферчића, који су се расгресали над старим свештеницима. Ми смо запамтили, кад су стари свештеници, чим су наступили на дворску авлију. скидали шешир с главе и са страхом куцали на врата конзисторијалног бележника, и приступали им руци да их пољубе.