Српски сион

— 548 —

Ргае81(1еп(; <1ег ћ. бупоДе; ег Ш ађег с1аз ВесМ етеп Вгзсћо/", зогоге аисћ је&ег апЛеге ВгзсћоЈ етеп А геИтм)(1гпеп. Т'го1озупсе1, Тдитеп, Егхрг^езкг оЛег Рпе&ег, ап зегпе 81е11е гп УегМпАегипузЈсШеп %и зићзШгпгеп". Подвучено је доциије превучено у поднесеном 1./13 Маја 1851. влади предлогу, потписаном од патријарха Јосифа Рајачића, владике карлштатског Евгенија Јовановића и пакрачког Стефана Крагујевића. У то је време била удова епископија: бачка односно будимска, темишварска и вршачка. У истом предлогу речено је и ово: „Сгезе^е, Ее^е1п ип<1 8оивИ§е УеНи^ип^еп, луе1сће <Ие а11§ете1ае Уег^аИип^ <1ег КЈгсће ћеЈгећеп, о<1ег т <Ие Бо^теп-Еећге е1П8сћ1а§еп, уоп <1ег 8упо<1е уасап!е ве<1е раМагсћаИ §ећгасћ4, коппеп пиг ргоу180пзсће КгаЛ ћаћеп, ип<1 тибзеп, \уепл Итеп <1ег кипДЈ^е РаМагсћ п1сћ<; ћеИгШ, пеиегс11п§8 111 <Ие „8упос1а1-Вега1;1тп§ §-его§еп теег^еп." Оно што се налазп у Хакмановом предлогу, да за време упражЕћене митрополитске столице, сазива у синод седницу администратор са црквеним саветом, да синод бира себи председвика, који има право синод и закључити и распустити, налази се и у поменутом предлогу Рајачићевом и поменута два владике. Да је исти предлог у истини постао сутицајем и пристанком Рајачаћевом, ви ди се из ових пропратних речи његових: „1сћ ти88 ћЈег ћетегкеп, <1а88 <Ие ВЈзсћЈЛе ЈоаиИ0УЈС8 ип<1 Кга§иеу1С8 аиз Ап1а§8 <1е8 11оћеп т1п181епе11еп Егћизвез уоп 26. АргШ 1. <1. N. 1338/89. ппг 1ћге Аћ81сћ1еп ићег <1еп 3 ип<1 4. Рипк1; <1е8 Рго&гаттез асћгхСсНсћ уог^е1е §1, јесТосћ ићег те1пе ЕгкШгип^, <1а88 сИезе Ое^епвШп<1е ег8сћор!еп<1ег ћеагћеИе1; \уег<1еп тиззеп, сИезеИзеп гигиск&епоттеп, тИ гпгг уетмпзсћаЦИсћ уеагћегМ ип(1 о/луе Е1а1)Ога1,в аисћ егпмгпећтИсћ %и 81апс1е дећгасМ ћадеп«. Па кад се није стидео, један Рајачић да поднесе влади овакав предлог о синоду, онда не треба да кажем ја, каквим именом заслужује да се назове оно трабуњање г. Ј. о истој конференцији, који о њој не зна а ма баш ништа. И кад ја просто наведох само нешто од рада исте конференције, за показати, да постоји закључак синодални, да се синод може држати и за време упражСрпска Манасгирскм Штампарија у

њене митрополитеке столнце; то је по памети г. Ј. „онако књижевно интригански — и он сме још коме ту реч изустити! — забадања трна; нешто рећи па утећи!" Тиме, што Иларион нпје знао ништа о раду поменуте епископске конференције и што је трошак за њу подмирила влада, односно што њени закључци не беху потврђени; ве може се рећи, да она није била власна решавати црквене ствари, поднесене јој од владе. Кад су сви искупљени православни арзиј<реји у Вечу (свега њих 6 сем патријарха, који је председавао) закључили, да '20. Октобра 1850. обдрже у бечкој св. тројичној цркви призив:1ње св. Духа; кад сам владика Мутибарић у своме писму од 19. ф'бруара 1851. писа истом патријарху Рајачићу, и рече: „вт, соборћ Арх1ереиеком1> дне 21. Декемвр1л 1850. прочтохт, — —онда је г. Ј. м<ли, да се титра с радом тог архијерејског сабора. Не чудим се ни мало, што је г. Ј. дочуо од куд сам ја могао сазнати за рад исте ковференције — спнода. Из истог је извора, он много што шта чуо, те чувено употребио у „С. с.", као што тако исто не ретко много што шта дозиа и исти његов дошаптач, те после употреби чувено као евој изум. То је у Карловцима позната ствар, те су због тога сада многп п опрезнији на разна стављева им питања с разних страна, а 13 једног извора. Ну, за умирити и г. Ј., и његовог дошаптача, нека знају, да бих сам ја врло мало знао о раду исте конференције — синода, да се нисам обратио на место, где се може увидети целокупан рад њен, и нек буду увсрени, да ћу ја доћи до целокупна рада њена, те „преписаног штамоати". И ово нећу чинити за њихову љубав, вего због саме ствари. Злвршујући овим ове ретке, желим и саветујем г. Јеремићу, да у будуће мало већма припази тта ће и како ће писати у „Српском сиону", те да увек има на уму, ко ће пред историјом имати да одговара за онако његово пискарање и трабуњање.

Ср. Карловцима 1908. — 8, VI. —