Српски технички лист — додатак
ГОДИНА ХМ
ИЗ НАУКЕ И ПРАКСЕ
СТРАНА 31
да се лакује, а при читању да се узме у помоћ пружник,
Ако се жели да израчуна проводник у место са 2 волта губитка са 3, потребно је само, да се помножи са број лампа или број метара, и према томе може да сеи број метара за пуки а прочита испод натписа +
Број метара може да серазмени са бројем лампа.
У најгорњем хоризонталном реду стоји
најмањи допуштени пресек (2 ампера за
квадратни милиметар).
Као пример за примену нека послужи следећи случај а=300 м.; на 100 м. одстојања од машине један огранак 50 м. дужине, који се на даљини 10 м. поново одграњава у огранак 5 м. дужине 30 лампа. Број лампа Та нека је 40, број лампа на крају поменутог огранка 10. Напослетку нека на 20 м. · од машине води огранак 140 м. дужине ка 30 лампа.
Одредба проводника: Испод ' | потражимо број Зо0 у његовом хоризонталном реду налазимо испод натписа 40 број 12 мм. пречнике за последњи крај главног проводника, испод 70 пак број 15,5 мм. за главног проводника између огранака, испод 100 број 18,5 мм. за први крај главног проводника. За први је огранак размера = испод _ натписа ', потражимо опет број 300, и на-
лазимо у његовом хоризонталном реду за 10 лампа 3 мм. за 30 лампа 5,5 мм. Последњи крај овог огранка јесте 3 мм., први крај 5,5 мм. Кратки огранак за 20 лампа на даљини 5 м. биће (по броју 110 19) 3 мм. За дррги огранак јесте = о =
Испод натписа = тални ред за 300 и налазимо огранак 7,5 мм.
Ако таблицу треба да употребимо не за
лампе 110 волата него например од 65 во-
лата, онда Пра да прочитамо дужине а не испод рубрике ', него испод десно стојећег _ натписа „65 полалај « Последња рублика десно важи за лампе 110 волата, али само за оне лампе које Поа 2,5 вата за 1 нормалну свећу.
Пошто је уобичајено, да се у пракси примењују само мали број (нормалних) пресека, то се може таблица да упрости у случају, да треба да се управља непосредно по табличним пресецима. С тога, што се лампе
потражимо хоризон-
|
од 50 волата најчешће употребљују и што се оне и препоручују, начињена је прегледнија таблица (2), које је супротно таблици (1) уређена по нормалним пресецима и с обзиром на нове прописе о оптерећењу. _
Ако је стало до тога, да се израчунају веће варошке мреже, то је овај случај нешто заплетенији тиме, што се огранци (попречних улица) главних проводника (разводника) (главних улица) међусобно придружују. Тиме постаје свеза између разних разводних средишта, коју као што ћемо видети, треба и да желимо. Разводна средишта добијају свако по једну артерију, кроз коју се струја из станице производнице доводи у разводну мрежу, обично са прописним падом напона.
Међусобна свеза разводника, који припадају разним разводним средиштима, доиста је корисна јер напон на разним тачкама мреже показује већу сагласност, него што би без ове свезе, али се тада ваља много
више бојати евентуалних махна, пошто би
оне тада лакше дале повода већим поремећајима, него кад би постојала потпуна подвојеност.
С обзиром на обоје споменуто, најкорисније је, да се по два суседна разводна средишта споје само једним проводником или малим бројем таквих проводника, који су по могућству међусобно независни. Треба увек, да има могућности, да се изврши потпуно раздвајање, и сасвим је за препоруку, да кад је раздвајање извршено до појединих делова целина, још увек владају нормалне размере напона.
Пошто смо то споменули, лако се увиђа, да се све проводне мреже могу тако да израчунају, да се за овај циљ узму разводна средишта као раздвојена; шта више и желети је, да се прорачун изврши на овај начин. Где треба да се изврши раздвајање, у томе се неће много колебати онај, који има у извршењу проводне мреже иоле искуства. Ако се поступи како је разложено, то је рачунање просто, и што је битно, прегледно. Оно може да се изврши на сличан начин као за мале инсталације а евентуално применом таблице (1). Погрешно је, ако би се тврдило, да би услед овога било могућно, да су губици напона у проводницима битно друкчије распоређени, него што је у рачуну узето, у супротном правцу. Шта.више, овде
је стало само до тога, да се за крајње тачке