Српски технички лист — додатак

ГОДИНА ХМ!

_брзине, са којом у секунди кроз дотични

5 пр љиа т пресек полази, јер је 1. = —27——— смањују се

нагло ови притисци. Ако се узме да се притисак смањује за р,=0,25 атм.кв.см., дакле за једну четвртину кгр. на кв.см., што се може по кретању манометарске игле констатовати, то, у оном тренутку, у коме се је регулаторски разводник нагло отворио, имамо у аксијалном правцу притисак :

Р,=[Р- Ра | = Е'р,=975000—88636:0,25= = 2, 95300 тр.'а у истом тренутку у радијалном правцу притисак Р; на предњи цевни дувар у димњачи:

_ (8677

Ра Р—==- р,—145000—1307-0,78'0,25—

= 214200 Кр., који при наглом затварању паре опет достижу првобитне притиске

[Р + Ра] и РБ; Дакле у аксијалном правцу нагло се смањује односно расте притисак за ф 22000 тр. а у радијалном за о 3000 тр. Ово варирање притиска паре бива у деловима секунде, усљед чега се саставци, та најнежнија места на котлу, јако напрежу, заптивци арматуре попусте, а цевни дувареви трбухе добијају; у опште, овом манипулацијом — „цилиндер-аусблазовањем“ проузрокује се брзо кварење котла. Свакоме, који има посла са машинама, је познато, а и енглески инжињер г. Хилер вели: да се отварање паре код свакога и свију система котлова треба у колико је могуће постепено

вршити. Јер ако се ова манипулација у су-.

више кратком времену изврши, то се саставци котла без смисла напрежу и кроз кратко време попусте т.!. учестају потребе подбијања — „ферштемовања“ — саставака на котлуи пећи и осталих оправака — види превод на немачки у часопису: „Миће пдеп аџ5 дег Ргахл5 дез Оатрткеззе!- ипа Ратртазећ пеп"Бе теђез хот 1 тагх 1899 1 5, Јаћгоапо ХХЛ.

И ако притисци, о којима је овде реч, варирају у границама дозвољених притисака, ипак је недозвољен начин, на који они при „аусблазовању“ варирају. Кад се ка овоме дода још и околност, да се код нас парни котлови при сваком периодном прегледу подвргавају једноипогубом притиску од предвиђеног највећег напона, онда држимо да не треба даљег коментара да би се доказало како су немилостиво изложени малтретирању котлови наших локомотива, у којима се поврх свега тога загрева тврда

ИЗ НАУКЕ И

ПРАКСЕ СТРАНА 35

вода, која врло много образује камена „кеселштајна“ —, који такође непробитачно дејствује на дувареве котла и пећи. Истина је да се и у другим државама, као што је

на пр. Немачка, која у Европи у погледу

жељезница видно место заузима, локомотивски котлови по извршеним већим оправкама на истима, а сходно прописима — види на пр. „Папе“, [Г Ар. од 1896 год., стр. 191 — подвргавају хладном пробном притиску, који за пет атмосфера надмашује највећи дозвољени притисак, али зато се у Не-

| мачкој не практикује „аусблазовање“ локо-

мотивских цилиндера помоћу паре. Ми смо се у своје време обратили писменим мол-

| бама поштованим дирекцијама у Берлину и

Минхену, дакле у погледу саобраћаја нај-

"меродавнијим дирекцијама у Немачкој, ради

обавештења по овоме предмету и од њих добили одговоре: да се у њиховим радионицама, не врши издување цилиндера помоћу паре већ у колико је то њима познато врши се ово „аусблазовање“ цилиндера у радионицама које граде нове локомотиве. Ово је у осталом сасвим умесно, јасно и природно: да би се парни канали новоизливених цилиндера очистили од прљавштине, а нарочито од заоставшег ливачког песка.

Што се тиче прочишћавања цилиндера и парних канала од сувишних злонамерно убачених машинских предмета, може пара само случајно избацити те убачене предмете, али ни у ком случају се не може претпоставити да се „аусблазовањем“ у том погледу цељ потпуно постизава, јер ако је на пр. један машински предмет, рецимо каква навртка, убачен у регулаторску цев, која је само у извесним случајевима подвргнута контроли, а иначе при оправци котла односно локомотиве потпуно отворена, то при „аусблазовању“, пренаша пара овај предмет у потпуно затворено пароразводно сандуче; а овај је отвор, као што је познато, доста удаљен од парних канала у огледалу пароразводног сандука. Пара ће убачени предмет лупити о противлежећи дувар према отвору, а затим ће предмет усљед своје сопствене тежине пасти на под пароразводног сандука и ту остати: јер га сада пара притискује на поду са оним притиском, који одговара величини слободе, парном напону изложене површине, супротна и равна додирној површини између предмета и пода пароразводног сандука, коју пара не доди-