Српски технички лист — додатак
СТРАНА 38
ГОДИНА ХМГ
Камени мостовски стубови необичне висине саграђени су за железнички мост преко З7ошје, код. Уашта-а у француском РПератетет-у Рир аде оте. Мост је удешен за један колосек а има три лучна гвоздена носиоца и то један од 144 а два по 115 м. распона. Средњи стубови високи су по 92 м. ширина и дебљина њихова износи у темељу
23 односно 13 м. у равни ослонаца лучних 21 од-.
носно 5,4 м. а саграђени су од гранита. = М. Т.
Мост највећег распона на свету. — У овој су години довршени зидани стубови за мост преко реке 57. Гогепг-а у Канади 13 км. западно од вароши Опеђес-а. Обале реке на месту где се мост подиже високе су око 60 м. а толика је и дубина воде у средини стеновитог корита речног. Ширина реке је око 600 м. а вода има брзину 3,6 м. у секунди, услед јаког леда и велике брзине "узет је за средњи отвор. до сад највећи распон на свету од 548 м., за којим следују с обе стране отвори по 152 м. Стубови су фундирани 18 м. испод мале воде и служе за пријем гвоздене конструкције моста који има Герберове носиоце — Кгавгавегђгиске са максималном висином од 94 м. Ширина моста између главних носиоца износи 20 м. тако, да ће моћи примити шест колосека, од којих два за железнички, два за трамвајски и два за обични колски саобраћај, а сем тога имаће и тротоара на конзолама са спољне стране главних носиоца.
Гвоздена конструкција овог моста износи 40 милијуна килограма а предрачунски трошкови око 20 милијуна динара. -
Довршење овог значајног објекта, који својим распоном премаша досад највећи енглески Рт ој Ротћ мост те врсте за 27 м. предвиђено је у 1908 ГОДИНИ.
М. Т..
Алхамбра. — Дон Мигуел Гомец Тортоза, чувар Алхамбре у Гренади, јавља, за све уметнике, љубитеље и посленике на уметности непријатну вест, да овај маварски споменик, који је засновао Абу—Абделах—бен—Назер у ХШ-ом веку прети да се ускоро сруши. |
Алхамбра је архитектонски споменик из познијег доба китњасте и раскошне арапске уметности
ТЕХНИЧКИ ГЛАСНИК
И још данас производи. дивљење као да га је:
радио какав архитекта оних дворова из хиљаду и једне ноћи. _У интересу саме грађевинеаи сигурности по-
сетилаца предузете су све мере да се опасност ОТКЛОНИ.
_ Против уличне прашине, — У Паризу поСТОЈИ „друштво против уличне прашине“ а бивши министар војни Берто пре кратког времена дозвоЛио је и војним лицима да могу бити чланови тога друштва. з:
Београђанин, који је још и члан каквога друштва „за улепшавање“ а познаје париску калдрму, мора се зачудити паризлијама да им чак и то пада
„на памет. 1
Џалата Мира у Хагу. — Познати амерички.
милијардер Андреја Карнеџи решио је да да милијоне на грађење Палате Мира у Хагу. На предлог
г. Нено, члана француског института и председника.
друштва франпуских архитекта Карнеџи решио је да се нацрт за ту грађевину добије путем утакмице,
на коју се позивају да учествују архитекте целога.
света.
У оцењивачки суд, који је такође међународни.
ушли су:
Гл. Т. Е. Колкет, Лондон ; Д-р Кујпере, Рер-
монд ; Тајни — виши — грађевински — дворски саветник Ин, Берлин; Професор Кениг, Беч; Нено, члан
института француске, Париз; Професор У. Р. Уер
Милтон. Награде су: | |-ва 25200 динара П-та 18900 1 Ш-ћа 14700 5 ЈУ-та 10500 а. М-та 6300 “
Нацрти ће бити изложени по донетој оцени:
један месец дана у Хагу.
За остала објашњења обратити се:г.р.Е. Кпштеј, агсћнекте, а Ја Науе, по 16, Е!шуејеп Вигола!._
Програм се може добити у Вигеап де Ја Еопдапоп Рагпедје, Ногдетде, 33 у Хагу.
Ето прилике нашим бар истакнутим архитек—
тама за рад и славу! а - 8. М. П.