Српски технички лист — додатак
Стр. 24 и СРГСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ 204 Гог. ХУПЕ—-1907.. МЕ . : ако је г полупречник за кривину у темену унутарњег - ђх 1 и Ј Нове у 2 ( ша 5 ) МЕ == и (а + 8 (2) | дела свода (елипсе, кружне привие итд.) довољно је | ЕЈ у да се помножи разломак, који се налази у другом ' « | члану 3. у односу те се може срачунати“ величина потиска. Што се тич нападне тачке његове она се наравно мења према по- г 8 рт | ложају терета и промени у терператури. За сводове а па ој
који су добро смишљени и брижљиво израђени, може се учинити поставка да нападна тачка не пада ван трећине.
Пођимо са неповољном поставком, којом се води рачуна о свима могућим варијацијама, да потисак дејствује у висини трећине свода, и означимо са о напрезање коме се сме изложити зид, онда добијамо
2 пиву 160 или по једначини 2. Пн ђ] КАР ва (а еј Или проте 1 Бре Ва ен а лав НОР 2 А
12
Кад разрешимо ову једначину и пронађемо вредност за е и додамо резултату једну константу к = 0,15 за недостатке у извршењу конструкције, онда ћемо имати коначан израз
75 (1) — 05 Еп) | )
· 1 пао 4
а 4- 0,15
за дебљину свода у темену за сводове параболног
(3.)
облика.
ШИ.
У пракси се не граде сводови параболног облика
и с тога је потребно да, се изведе образац, који је применљив за уобичајене облике сводова.
По добро познатим принципима, који се односе на сводове оптерећене вертикално, потисак у темену варира — за истоветан терет на завршцу — сразмерно полупречнику одговарајуће кривине.
Полупречник који одговара "параболној кривини која је горе осматрана, налази се у изразу
па да се добије образац за дотичне облике сводова. Тако се добија образац, за сводове свих облика
8 т у Е (бо +=) + ба ме ЕТ ) еј ~ тој грб —-у1
+ 0.15 (4.)
Као што се види, кривина коју преставља ова једначина има једну Вертикалну асимптоту.
Пошто је отпор материјала. ограничен, по себи се разуме да је и величина распона код сводова огра ничена, и та се граница не може прекорачити ма колика била дебљина свода. Значи, да образац (4.) даје за јачину свода једну огемоначчи вредност при огра ниченој вредности за распон.
То се у осталом потпуно подудара са оним што је познато о варијацији запремине гвоздених мостова
кад им се распон повећава.
Да се боље уочи особина кривине (4) ми смо је конструисали на дијаграму са овим поставкама:
А пр = а 4О р'== 3:20 ће == 1,00 ју == 0:50 7 == 2400 с = 400 000
и тако смо добили потез (4).
Одмах се опажа велика разлика коју обележава. ова кривине од осталих по примени уобичајених | 06 разаца.
По себи се разуме да се такова одступања и разли:ге не могу више трпети при данашњем стању
техничке науге.
Истина је, да се у пракси свакад рачуном контролише дебљина свода у темену, али ипак одређенијом полазном тачком избећиће се питање и добиће сеу времену.
·Најзад, новим обрасцем добија се вернији преглед о варијацији ·мостових размера и по томе о варијацији његове запремине, што је веома корисно кад, ваља учинити избор између разних решења.
Н.М.
М. Раулдезсо.