Српски технички лист — додатак
(стр. 128.
- изнаћи један чинилац поправке, којим се могу попра-
вити резултати.
Примена :
Претпоставимо да се тражи колико стаје један сатни КПома у једној главној централи нормалне моћи од 10,000 КЛомања, просечно оптерећење машина у раду нека је Р = 0.75 од нормалне производње, цена угљу нека је 3.10 долара од тоне (1 долар = 100. Сепћз == 5,18 дин; 1 сета = 0,0514 Д.)
Ако се на дијаграму тражи вредност Р која се налази између 0.7 и 0.8 и нађе се пресек те линије Р са вертикалом која одговара цени угља 3.10 долара. та тачка пројектована на ординате даће вредност 1,04 сеп6з, да би се добила права вредност треба 1,04 сепе5 помножити са коефицијентом поправк. који се
односи за 10.000 КПољмаффа, исти се налази кад се.
тачка пресека линије полазећи из 10 и курбе за поправку пројектује на горњој апциси дакле од прили“е
(.88 је коефицијент и тражена цена сатног киловата |
биће : 1,04 Ж 0.88 == 0.915 Сел5.
сРПСвВИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
|
Год. ХУШ — 1907..
цена у динарима је: 0.915 Ж 0.0514 = 0.046 дин:
Ако је цена угљу 2 долара (10.30 дин.) тона, тада ће сатни КПотиф стати за исту централу 0.63 сеп! (0,032 дин.) кад би се ставили у наше прилике, и узмимо исту централу од 10.000 киловата, а. Р нека остане исто == 075, онда би КМоаб5 сати коштао. код нас кад се узме да тона угља стаје 5 долара (26 динара.)
1.30 бепћ5 Х 0.88 = 1.14 веп!5. 1. 14 сепја ЖХ 0.0514 == (0,058 дин:
Овај дијаграм вреди само ако се употреби за гориво камени угаљ, ако би се употребио антрецит као гориво, или ма које друго гориво, онда треба, израчунати цену оне количине горива која је потребна да да исти број калорија, као и једна тона угља; поред овога треба водити рачуна и о разлици у ефекту на који утиче мното врста горива.
_ Сбте СП.
Влад. С. Марковић
инжењер рад. нишке.
=
ракије паљење 1 бреме трајања експлозије код мошора са ексилозијом.
Да би се одредио што тачније прави тренутак где почиње е«сплозија код гасних мотора, а тако исто
и време за које траје експлозија, послужићемо се нарочитом методом која је ниже изложена.
Резултати посматрања ових опита имаће без сумње извесне користи за конструктере експлозивних мо. тора, а тако исто и за све оне које ово питање интересује. Када се узму класични дијаграми како се обично показују код ових мотора, може се паљење регулисати тако, да се оно производи у близини мртве тачке, али је немогуће знати да ли се паљење врши на 8 степени пре или после мртве тачке
Заиста пројекција лука од 8 степени равна је = 15 од полупречника, и како дијаграми немају више од 10 с.м. дужине, онда пројекција лука од 8% степена престављена је дужином од :/, милиметра, што производи велику несигурност, повећање притиска код добро регулисаног мотора престављено је на дијаграму једном цртом (линијом) која је готово вертикална, и немогуће је одредити при посматрању класичног дијаграма време трајања експлозије.
У Немачкој професор Мауег показао је и применио једну нову методу, која се састоји у томе, да се линија експлозије стави у срсдини дијаграма, то је та метода нешто измењена да би се могла потпуно графичким путем применити. у
У. место да се учврсти ручица која даје кретање енднкатору и мотору, она се учврсти у п (слика 1), тада ће клип, чији је корак дрестављен са АВ., доћи у тачку А.
За време кретања клипа од А до В. ручица ће прећи лук ли ш' п, и када ручица пролази кроз тачку р врх игле ендикатора доћи ће у тачку |', затим клип
се враћа у тачку А; а игле ендикатора у а', као да се покреће са дужином Ат.
афхаћ=аВ.
аа'=Ат.
| (ан
Положај тачке л' који одговара једној датој тачци р' добија се кад се опише из тачке р' као центар са полупречником Аш један кружни лук затим тачке р
пројекције су курбе повучене иглом ендикатора под упливом притиска.
Што се тиче дужине Ат она је одређена овим одношајем : Атаз == 108 =" Ота = га (пе == 1)
или Ат = 1 ју пе + 1 назначујући са п однос дужине радилице према дужини ручице мотора.
Размотримо дијограм нацртан овом методом (слика. 9.) ш биће положај мртве тачке у почетку кретања.
та т'
Слика 2
клипа по ранијој претпоставци. Нека је Р једна тачка дијаграма обележене иглом ендикатора, 'р' пројекција Р на а ђ. ако се узме у про