Српски технички лист — додатак

„Орпски Технички Лист“

Стр. 5.

Род У 7 Ра Реј Х, = је 521 7 + 2.па у | 2 Хе = > 15 2 пе

које нам дају крајњи резултат статички неодрећених Х — величина.

До сада смо посматрани свод на листу 1) зами“" шљали да је подељен на 30 ламела ширине 1 односно А према томе, био је на оси свода број утврђених тачака ш == 31, за које су израчунате еластичне силе: Ма, У Ђ, Хуе и конструисане моментне површине: Мча, Мур, Му, даље рачунање посматрани свод подељен на 16 ламела т. ј, по 8 ламела за једну половину свода: Нове ламеле за леву његову половину означене су на листу 1) са римским бројевима !, П,... УП, кубатуре тих ламела прастављају нам изоловане силе Р дејствујуће у тежи“ штима њиховим. Како кубатуре нових: ламела, тако и суме : ХР, БРљ, БР, за сопствени, тотални и једнострани терет,. изложене су табеларно у аналитичком прорачуну чланка из 1903. год. на странама 22

и 23. Тамо су изложене и бројне вредности Х — ве-

личина за све три врсте оптерећења свода, одређене аналитички и графички, упоређење њихово показује, да су разлике оба рачунања сразмерно мале. За рачунање момената, специфичких напрезања 6 у спојницама свода и цртање потпорних линија његових за посматрана тотално и једнострано, узете су бројне вредности Х — величина аналитички добивене као меродавне, графичке вредности тих величина служиле су само као контрола против грубих грешака.

оптерећења стално,

Да би дошли до момената у спојницама посматраних пресека: 0, 2, 4, 6, 8,10. 12, 15 односно 0', 2,2, 6' 8, 10', 12', 15'. (види. лист 3.) по једначинама !.), потребно је претходно одредити моменте простих греда Маш од свију сила Р, при сталном, тотадном и једностраном оптерећењу свода. Силе Р строго узев одговарале би тежинама узетих ламела свода, односно њиховим кубатурама, заједно са оптерећењем прелазним. Да би се међутим избегле операције са великим бројевима, при одредби момената Мат, пошто су кубатуре ламела сразмерно велике, моћи ћемо, као што је на страни 13—20 аналитичког прорачуна показато доћи

до истог резултата, ако одредимо моменте Маш про-

стих греда од сила Р, кад на њих дејствују:

а) само сопствени терет преко целог распона.

р) само прелазни терет преко целог распона.

У оба ова случаја довољно је због симетричног оптерећења одредити моменте само за половину распона (види лист 2) и на послетку за:

г) прелазни терет дејствујући само на једној половини распона — једнострано оптерећење, у последњем

Краткоће ради узмимо, да нам је за.

случају морају се због несиметричног оптерећења наћи моменти од сила Р у свима посматраним пресецима, на целом распону. Из тако добивених момената под а) ђ) и с), лако је помоћу извесних збирова односно разлика одређених момената по принципу алгебарског сумирања, дејстава од више узрока доћи до правих стварних момената Маш, који посматраним оптерећењима одговарају. (види аналитички прорачун ових момената у чланку од 1903. год. где су они табеларно сређени).

На листу 2) показата је графичка одредба момената Мат, за оптерећења поменута под а), ђ) и с), та одредба не потребује нарочитог објаснења, кад се има на уму све оно, што је у. аналитичком прорачуну поменуто. Тамо су табеларно упоређене вредности момената Маш = М аналитички и графички добивених, и као што се види, разлике њихове по све су незнатне.

После израчунатих: момената Мат = М, статички неодређених Х — величина, за посматрана при случаја оптерећења свода, апсциса Хш и ордината Уп за све посматране тачке т, утврђене на оси лукаи и величина посматраних спојница (4 у своду, што је све у табелама аналитичког прорачуна сређено моћи ћемо приступити рачунању момената по обрасцима 1) у посматраним спојницама (види лист 3.) статички неодрећеног лука без зглавака, који је као такав троструко статички неодређен за свако несиметрично 'оптерећење на пример једнострано, а двоструко статички неодређен за свако симетрично оптерећење, као што је сталан односно тоталан терет за који је Ха = о, дубина односно ширина посмасраног лука узета је равно 1 т. При одредбама момената: Мер, Мс и Му за средину и обе тачке језгра дотичне спојнице, по обрасцима 1), ваља добро пазити на знаке координата Хт, Уп и Ха — величине. Потпуности ради показаћемо одредбу горњих момената у нашем примеру (види лист 3) и то само за оптерећење једнострано, по обрасцима 1) који гласе :

Мер = Мат — Ан Бо о У ва средину спојнице

а Ме = Мат — Халт Ж — Хе (Ут 4! =" обе тачке језгра

а Му === Мат — Хас Њ — Хе МЕ

За једнострано оптерећење у нашем примеру имамо ове вредности статички неодређених Х — величина: Ха = — 0,2971%, јер је негативна утицајна површина Ха — линије оптерећена, Хђ = 218,48 те, Хес = 44,47% Координате Хт, Ут као и моменти Мат за посматране спојнице свода (види лист 3) израчунате су и у табелама аналитичког прорачуна изложене. Отуда ћемо по замени одређених вредности у горње једначине моменте за спојнице: 0, 2, 4, 6, 8, 10, 12, 15, 2,4, 6', 8' 10', 12', 15', добити моменте: