Српски технички лист — додатак

ГОД. Х1Х

СТРУЧНИ ДОДАТАК

Јануар — Март 1908.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Душан Божић

инжењер Канализационога Одсека

ИЗ НАУНЕ

У Р ВАД Или:

Павле Димић инжењер Министарства Грађезина

из Раде О Е,

ТЕЧАН ВАЗДУХ

— од професора Љ. М. Станојевића —

ЈЕ

1,— У науци не постоји реч „немогуће.“ Јер оно што је некада сматрано као савршено немогуће, оно о чему некада ни учени људи нису могли ни мислити а још мање говорити, то је данас наука не само прогласила као могуће већ је и остварила. Нашим су читаоцима познати многи такви научни проналасци а ми ћемо их само опоменути на спектарну анализу, Теслине струје, бежични телеграф, Рентгенове зраке и т. д.

У такве некадашње немогућности спада без сумње и претварање ваздуха у течно стање; због тога је он са још четири пет других гасова био назван уперманентан“ (постојан, сталан) гаси до скора се свима могућим покушајима опирао да се претвори у течност, Али непрекидном и неуморном научном истраживању и проучавању испало је најзад за руком да се најпре нађе прави пут којим је требало поћи и да се савладају све тешкоће око тога питања; данас се може ваздух сразмерно лако и просто претворити у течно стање, данас се може течан ваздух тако исто лако оточити славином из свога суда као и свака друга течност.

2.— Свакоме је познато да се сва тела у природи јављају у три тако звана „агрегатна“ стања и то као чврста, течна и гасна. Мсто тако сваки зна да многа тела могу сразмерно лако и у обичним приликама прећи из течног у чврсто или гасно стање и обратно. Да споменемо само воду која може бити и чврста као лед и гасна као водена пара, у ком се стању налази ве само у ваздуху већ креће и све наше парне машине, вршећи врло многе корисне наше послове.

Да ли ће једно тело бити чврсто, течно или гасно зависи у исти мах од температуре на којој се налази и од прштиска под којим се налази. На пример под обичним ваздушним притиском од једне атмосфере, који на земљиној површини влада и који од прилике износи један килограм на сваки квадратни

сантиметар вода је течна од 0% до 1009, Чим се вода на том притиску охлади до или испод нуле она се смрзне и пређе у чврсти лед а чим се загреје до :00« она кључа т. ј. прелази у гасну водену пару.

Али кад се обично каже да је вода течна од 0% до 100%, ретко се помиње, јер се ћутке претпоставља да је вода течна у тим границама само за то што је под притиском једне атмосфере или што је под обичним атмосферским притиском који измерен барометром исноси 760 м.м. живинога стуба. Јер ако се тај притисак промени, вода се не мрзне више на 0% нити кључа на 1009. Кад се вода налази под великим притиском, она се може охладити испод 0% па да се не смрзне. Експериментима је утврђено да тачка топљења леда опадне за 1", кад се притисак повећа за 133 'атмосфере, тако ако се вода изложи притиску од 1330 атмосфера, неће се смрзнути до — 109 (испод нуле,)

3.— И то што вреди за мржњење воде вреди и за њено кључање. Вода кључа на 100% само кад је под обичним нормалним притиском од 760 м. м. барометарског стања. Ако је притисак мањи вода раније прокључа, као што под већим притиском прокључа доцније. Кад притисак изнад воде износи од прилике 1, атмосфере вода кључа око 65%, под притиском од пола атмосфере кључа на 82% под притиском од две атмосфере вода кључа тек око 120%, кад је притисак четири атмосфере кључање воде се јавља на 144'%, тако да се вода може загрејати и до 190% а да не прокључа кад притисак буде око 14 атмосфера.

И снижавање тачке кључања код воде смањивањем притиска као и повишавање те тачке повећавањем притиска под којим вода кључа нашло је разне примене у практичном животу и техници, При фабрикацији обичног кристаластог шећера, кува се раствор шећера у казанима у којима је ваздух до извесне мере разређен те кључање бива на нижим температурама.

“) Температуре су свуда означене степенима Цалзајезим,