Српски технички лист — додатак
Стр. 2
СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
# Год. ХЛХ
количине тј.да се подела лучне осе у комаде 5 тако 5 ага константна количина.
Узмимо ма где на луку један комад дужине 5; (мерено на лучној осовини) и нека Ј; означава с редњи моменат лењивости (види сл. 1.) па ћемолучну количину моћи да изразимо са
Зг 1 ПЛ по
где К представља ко нстантну количину. Средњи моменат лењивости дотичног лучног комада можемо ставити да је;
у ; Ју НЕ (= ле 1)
Даље ћемо замислити, да је лучна осовина развијена у правој линији и од ове ћемо навише и наниже на вертикалама у извесној размерл пренети моменте лењивости дотичних пресека, На тај ћемо начин добити две симетричне криве линије момената лењивости, које леже изнад и испод развијене лучне осовине. У границама лучнога комада дужине 5г можемо сматрати, да су обадве кривине линије момената улењивости праве линије. |Трема овоме из сл. 1. добиа се одмах:
ВЕ ги <= 141 =>2Ј даље СЕ 5г
ВЕ 2р о69
Ако сада узмемо делове 5 такве, да угао ф остане једнаке величине, онда можемо написати да је
1 собе д = ФЕ . и добићемо ПИ ин ЈЕ
а то је изложени услов у једнач. |. иг које се доби-.
јају константне лучне количине.
Сада ћемо на основи овог посматрања поставити методу за поделу лука. Али пре но што на исту пређемо изложићемо још неколико напомена. Дужина целокупне лучне осовине 5 може се одредити рачуном или графијски. Која ће св од ових двеју метода узети, зависи од тачности, која се захтева. Ако је лучна оса кружни лук или ма каква друга прорачунљива крива линија, онда треба лучну дужину рачуном одредити. Кад одредимо дужину 5, онда ћемо је поделити у извесан број једнаких делова и подеоне тачке пренећемо на саму осовину (види сл. 2.) Да би ову помоћну поделу тачније добили, препоручује се, да се делови што мањи узму. За тим ћемо у подеоним тачкама одредити моменте лењивости лучних пресека
'и пренећемо их од развијене лучне осовине на верти-
калама кроз одговарајуће тачке горе и доле, па ћемо
добити две линије момената лењивости. Код сводова од камена или бетона са сталним повећањем дебљине и дубине свода, имаће линија момената лењивости једнообразни ток. Коду сводова пак од ојачаног бетона и гвоздених лучних носача линија момената лењивости неће имати једнообразни ток, усљед неједнаке промене попречних пресека. Природно је, да се изломљена линија момената лењивости може заменити са једном непрекидном изравњајућом линијом. Да је ово гледиште оправдано, показаће нам сљедеће посматрање. Код гвоздених лучних конструкција %) појачање пресека постизава се, по правилу, додавањем плоча. Јасно је дакле, да пресе« сваке додате плоче, може тек онда да се рачуна да даје отпора, кад се прикује одговарајући број закивака потребних са преношење напрезања. Од првог спојног закивка па до овог потребног броја закивака појавиће се поступно рашћење момента лењивости. Линија момената лењивости, која одговара правом стању неће показивати сокове и на њено место узета изравнавајућа линија поклопиће се са овом линијом момената лењивости. Код бетонских арМмираних конструкција појачања гвоздених пресека (појачање бетонског пресека по правилу бива увек) постизавају се додатком гвоздених шипака или појачањем гвоздене конструкције (систем Мејап) И овде ће нови додатак пресеку тек онда моћи давати отпора, кад се постигне између гвожђа и бетона моћ лепљивости, која је потребна за преношење сила. И овде се може линија момената лењивости заменити изравњавајућом линијом. На послетку поменућемо и сводове код којих дебљина свода опада ка темену у виду степена, слично цигљаним сводовима на грађевинама. И овде се може узети да линија момената лењивости има једнообразни ток, пошто они степенасти ћошкови на своду немају никаква удела у „преношењу напрезања. Ми ћемо
дакле, код свију случајева у пракси узимати линију момената лењивости са једнообразним током. Сад ћемо прећи на опис саме методе за поделу лука, Узећемо за први комад лучне осе дужину 81 и пренећемо га на развијену лучну осовину, У крајњим тачкама дужине 5; повући ћемо управне, које секу обе линије момената лењивости у двема тачкама Ви р и добићемо трапез АВСР. Сад ћемо повући дијаганалу АП и овој једну паралелну кроз тачку В до пресека са доњом линијом момента лењивости; кроз ову пресечну тачку Е треба повући управну КЕ, која ће одсецати лучни комад 8, на развијеној лучној осовини. За тим ћемо начинети ЕОВЕ и повући управну ОН и добити 87. Лако је појмљиво да ће код оваквог начина дељења праве преостати комад А 5. Ако је ово /АЗ сразмерно врло мало, онда се може 8 у истој сразмери да раздели пошто нам је (9— 5)
#) Ово важи за носаче са пуним зидовима.